Nova Evropa

Prolazni simptomi, ali vrlo značajni, Sa ргорадапјет vredmosti novca, sa njeđovim sve to bržim i lakšim širenjem, uz osećaj da je uopšte današnja evropska ekonomsko-socijalna situacija osmovama na pesku, novac je izgubio svoju moralnu vrednost, ukoliko ju je i pre smao. Štednja, koja je, nekad, dok se čitalo Smajlsa, bila vrlina, danas se smatra glupošću, Svaki bi se mladić move Italije osetio beznačajnim kad bi štedeo, ikad me bi trošio bez obzira koliko ima i koliko zaradjuje. Sve se češće dogadja, da devojčice i dečaci beže iz očinske kuće, jer me mogu da podnose momotoniju i naviku, jer im je dosadio »ritam običnog života«, te potrebuju avanture... Cela današnja duhovna situacija Italije u potpunoj je suprotnosti sa rimskim i klasičnim dobom, za kakvim tobože čeznu današnji reprezen= tanti ove situacije. Naprotiv, ova je situacija čisto romantička u originalnome smislu te reči: ne postoji u njoj tiha i zrela” refleksija, koja je potrebna pre svakog čina; ne postoji linija mere, niti smirene snade, ili hrabre odlučnosti, ne postoji rimska »aequanimitas«; ne postoje, dakle, tipične karakterne crte, Коjima se definiše klasicizam. Postoji nasuprot besmisleni zamos, kapricijozno i uzbudjeno obilje reči i čmova, variranje iz dama u dan, onako kako to maredjuje raspoloženje izmedju jezika i dela, impulzivnost i psihologija neodredjenosti.., Ako je romamntika amtiteza klasičnođća, onda smo taman u opreci prema klasicizmu i rimskome duhu, iako se ovaj oponaša izvanjskim držamjem, u »stilizaciji« lica i pozama tela; ali mjedov duh udaljen je od nas za tisuću milja, Samo hvalisanje »mladošću« — jer to je danas Slavna vrlina političke uprave — najviše je protivmo klasicizmu, 6de su »osoba zadojena vežbanjem snage« i »semex« sinonimi, a opasnost od vladavine mladića izražena је ovom konstatacijom: »Maximas respublicas ab adolescentibus labefactas«*), Nasuprot, sve ovo potseća živo na neodredjenost i nervoznu zbunjenost najgore »dekadanse«, da ne kažemo još i Što GOore,.,.,

Kada se uporedi ovo duševno i mozdovno stanje prve četvrtine XX stoleća s onim daleko lepšim, odredjenijim i urednijim, stanjem duhova iz poslednje četvrtine XIX stoleća, onda se sama po sebi mameće prispodoba, koja se logično vezuje za revolt što da je misao učinila, raskidavši svaku nit mere, razboritosti, mudrosti, uzdržljivosti, i svežine, te prešavši na polje impulzivnoga, bučnoga, individualnoga, neodredjenoga, i egzaltiranoga, tako da je i u filozofiji odnela pobedu idealistička misao nad pozitivističkom misli, i to idealistička filozolija koja se u mas tako mizerno reprodukovala u filozohiji Gjentila, koja predstavlja adekvatnu ekspresiju sadašnje abnormalnosti, razbarušenosti, te znači »elatio gestiens« duhova,

“) Cicero, Ре Зепесеше, Сар. МГ.

362