Nova Evropa

друштвеноме животу. Маколико да наклапа снобизам из-. весних кругова, мајмунишући биготизам без вере пок. Фрање Јосифа и њему сличних, остаци прошлости — који се издижу, као отпаци бродова после олује рата, и који ударају о наше груди — имаће своју судбину. Будућност још очекује да се потпуно реализују идеали што их је модерна мисао афирмисала, а које до данас ниједна, ниједна, плодна реч будућности није оставила за собом, То су, наравно, идеали за наша топла огњишта на дому, а не за параде и за циркове,

Мапо Утстиетта. (Ауторизовани превод Б. Радице.)

Ма dnu svetske krize,

Salvatoreli (Luiči Salvatorelli) je bio neko vreme ргојеsorom Istorije Hrišćanstva na Univerzitetu u Napulju, Onda je ostavio Univerzitet i otišao da uredjuje veliki liberalni dnevnik »Stampa« u Turinu, Fašizam Sa je oterao i otuda, U politici liberal, smatrajući liberalizam kao jedinu praksu vlade, koja dozvoljava najpuniji izraz života za svako individualno i socijalno dobro, njedov osnovni pojam u unutarnjoj politici jeste: sporazum izmedju inteligentnog kapitalizma i evolucijoniranog proletarijata; u spoljnoj politici — rekonstrukcija Evrope kao ekonomsko i spirituelno jedinstvo, Lično, on je do krajnosti žestok protivnik nacijonalizma, danuncijevštine, 1 lašizma, Njegova su znatnija dela: »Država i socijalni život u religijoznoj svesti Izrailja i primitivnog Hrišćanstva«, »Nacijonalfašizam« (1923), »Nacijonalistička irealnost« (1925),

AVA OI 102 |O.

Predratna Evropa, ili bolje ceo kulturni svet, podičao je bio veličanstvenu zgradu internacijonalizma, Imalo je samo jedna greška; što je toj imnternacijonalnoj zgradi mnedostajala isto tako internacijonalna baza, Prema opštem mišljenju, baze je bilo, i nju je sačinjavao omaj vrlo gusti splet ekonomskih odnos4 ({trgovinskih, imdustrijskih, finansijskih} koji je svakoga uveravao o memogućnosti evropskog rata, Pozitivističko-materijalistički mentalitet, koji je prevladjivao ma socijalističkome polju, a i mače, bio je čak uveren o protivmom, budući da je — svesno ili nesvesno — smatrao ekonomske činjenice odlučujućim mehanizmom u svakom pitanju, i to posredstvom majobičnijeg tumačenja marksizma, Ali je realnost ubrzo pokazala pogrešnost ovog mišljenja, Svetski Rat, već u svome začetku, a onda i u svome razvoju i svršetku, dokazao je očigledno da svet pokreću impulsi osećaja više mego proračunmani interesi, Možda se pojedine individue u svome radu i upravljaju samo ličnim interesima; ali to nipošto ne važi za ljude kao ko-

369