Nova Evropa

путописа на неком тавану, у хрпи старих књижурина, — он га је прочитао и открио његово постојање, Тај једини примерак налазио се неко време код познатог ламартинисте Жана Декоњеа ; он га је дао некоме на читање и није га више никад видео. Писац ових редака био је среће да ту књигу, које нема у париској Народној Библиотеци, нађе случајно на Сенскоме Кеју, код једног од оних многобројних букиниста и антиквара. којима се поноси Латински Кварт, те да се њоме служи при овом свом раду.

О самој личности Жан Вастовој не зна се много. Велике енциклопедије немају ни ретка о њему. У једном библиографском приручнику налази се забележено његово име са насловима дела која је написао. Наведен је ту и његов „Пут по Истоку". То је све. Иначе се о њему знало само оно што нам је рекао Ламартин; „Упознао сам се с њим код моје сестре, у доба кад сам смишљао овај полазак. Запазио сам чистоту његове душе, урођену и простосрдачну отменост његова духа, племенитост његових верских и политичких осећања. Пожелех да га поведем са собом, више као моралну потпору него као заштитника здравља; и добро сам учинио. Много више ценим његов карактер и његов дух него његове таленте, мада их он има врло осведочених, Разговарамо о политици више него о медицини. Његови погледи и његове идеје о садашњости и будућности Француске широки су и нимало ограничени личним склоностима и одвратностима. Он зна да Провиђење не води рачуна о странкама у своме делању, и види, као годи ја, у људској политици идеје а не особена имена. Његова мисао иде циљу, нехајући преко кога и куда треба проћи; а његов дух нема никакве предрасуде, никаква предубеђења, чак ни оних од своје вере, која је искрена и жарка.“ Овај портрет, као већина Ламартинових, губи се у општости и магловитости. Конкретних података дао нам је тек А. Кошен, у споменутом одличном делу „Ламартин и Фландрија“, Он је неке податке сазнао непосредно од далеких Жан Вастових рођака у побочној линији, будући да се главна грана угасила без потомства. Други део података нашао је писац ових редова у „Мемоарима дункершког друштва за помагање наука, књижевности и уметности“, у којима је Жан Васт објавио извесне одломке својих дела. То чини да смо данас у стању дати сумарну слику његову, те да можемо саставити, бар донекле, његов родослов, при чему нам је и непосредно помогао својим саветима љубазни Г. Анри Кошен,

Жан Васт Деларојер прирада једној од најстаријих пороmama у Ондскоту (Нопавзсћооје, Фландрија). Најдаљи његов предак о коме се зна био је Вепоћ Могђег!, пивар у Рекспоеду, из ХУШ века, који је имао два сина: Вепоћ, оца Жан

112