Nova Evropa

па рече, гледајући му право у лице својим старачким свежим погледом: „Веома сам задовољан што сте ми дошли, То значи да Ви ништа више немате против мене!,,." -

У трпезарији је било прилично празно. Неко, не сећам се ко, усуо је чај; али ми смо га пили само у троје. Чај укусан, са скорупом, са свежим хлебом. Домаћице није било код куће, али је у „грофовској кући“ све ишло својим утврђеним редом. Стуге су долазили и одлазили без ларме; управник је чак донео „Његову Сијатељству“ план за обед (шепи) на одобрење ; изгледа да је то био утврђен обичај, Толстој је брзо погледао хартију, климнуо главом, потврђујући односно отклањајући руком, и „тате 4'Ћћоје!" отишао је задовољан. |

Цело то јутро ми смо разговарали у троје. Толстој је био весео, много расположенији него дан пре тога. Крупне и спорне теме нису додириване; говорили смо лепо о свему. Тада се и испоставило, између осталог, да Толстој све чита и све прати. Дошли су коњи, Толстој је изашао на терасу да нас испрати. Трава је блистала, влажна од ноћне кише, На сунцу је одсјајивала бела, и помало жућкаста брада Лава Николајевића; а сам он се пријазно осмејкивао док смо ми седали у кола, И ми смо опет ишли преко ораница, над којама су, још гласније него јуче, певале и смејале се шеве,,,

Z. Hippias.

(Са руског рукописа превео, Ал, Јелачић.)

Moj prvi susret sa Lavom Tolstojem,

Prvi put sam se lično upoznao sa Tolstojem 23. avgusta 1907, kada sam bio student istorijsko-fHlološkog fakulteta Moskovskog Univerziteta, Jednog Еорјобв 1 зипбапоб Фапа došao sam pred terasu niske jasnopoljanske kuće. Video sam, kroz zelenilo divlje loze, kako se na terasi puši samovar. Jedna mlada dama bavila se oko čajnog stola, — »Da li mošu videti Lava Nikolajevića?« — zapitam. — »Možete. Ali je on sada u šetnji, Pričekajte malo.« — I ja podjoh malo dalje, pa sedoh na jednu klupu, Obuze me izvesna uzrujanost, jer čekam Lava Nikolajevića, Posle nekoliko trenutaka, primetim da mi se približuje iz voćnjaka dosta visok i stasit starac, u letnjem štolanom šeširu otvorene boje, s ravnim širokim obodom, u dugačkoj platnenoj košulji i u visokim čizmama, Zamišljeno oborivši glavu, i upirući se o štap, Starac je — iz čije cele pojave izbijaše neobična ličnost — brzim koracima išao prema kući, Seda brada mu sijala se na suncu, Besumnje, to je Tolstoj,

Skočih sa klupe,

303