Nova Evropa

тетски доценат Др. Н, В. Крајински квалификован психијатар, сам потхват и тон, којим је књига писана, лако би нас довели на мисао, да се у овоме случају ради о простом памфлету. Овако, као плод стручњачког пера, привлачи ствар на се нарочиту пажњу, па би за коначну оцену извода проф, Крајинског у овој књизи ваљало конзултовати и њему равне стручњаке — психопатологе. Иначе, прихватимо ли његову аргументацију као научно документовану, не преостаје друго до прогласити у најмању руку девет десетина свега интелигентног човечанства Толстојевих деценија —- болесном гомилом зараженом толстојевском психозом,; и то несамо напреднију Русију у задње пола столећа, него и сву друштвену и интелектуалну демократију на свих пет континената, која се —- без обзира на одсуство сваке револуцијонарне позадине на свом тлу и те како одушевљавала Голстојевим идејама социјалним и моралним. А одушевљава се, и одушевљаваће се и надаље, без обзира нато што је Толстојева критика, социјална и морална, ишла донекле напоредо и с таквим идејама и покретима у његовој домовини који су довели до слома једног света у Русији, 1917. Књижици пак Н. В. Крајинског о Лаву Толстоју као јуродивцу, моћи ћемо по свој прилици — и без нарочитог стручњачког налаза психијатарског —_ одредити место у скупини оне литературе коју су поједини руски књижевници и научењаци од имена створили непосредно иза Октобра 1917, а понајвише у знатној моралној и стварној дистанци од своје домовине, т, ј. у часовима пароксистичког огорчења на све што се макако могло довести у везу с поменутим датумом. Ту је и познати Андрејевљев „SOS (из Финске), ту су неисцрпне филипике Баљмонта, Мерешковскога, Куприна, Гипијусове, Бурцева (из Француске), итд.; па, ето нам и једног сугестивног гласа из наше домовине, То је литература која се креће на линији од литерарног импресијонизма лаког жанра па све онамо до литерарног памфлетизма најтежег калибра. Јосип Бадалић.

Лав Толстој у данашњој Русији.

При првом побједоносном насртају Октобарске Револуције, године 1917, када су се под страховитим и немилосрдним ударима рушили слијепом одлучношћу и трули и здрави основи рускога Царства, кад је пламена октобарска метла мела подједнако свирепе полицајце Охранке као и недужне сеоске уче, — у то су доба у Русији повучене у револуцијин глиб с

културног обзорја руског, а и неруског, неријетко и признате звијезде, или чак и читава сазвјежђа, Старала се око тога

334