Nova Evropa

Бизмарк је ујединио њемачки народ, само су још остали Нијемци у Аустрији. Аустрија је срљала сама у пропаст, па ју је он потпомагао, држећи вазда два гвожђа у ватри. Зато је он послије Берлинског Конгреса потписао само дефанзивни савез с Аустријом. Њему је помогло Начело Народности, па је имао тврду вјеру да ће оно потпомоћи и српске државице и растворити мозајик разних народности аустријских. Зато није хтио потписати офанзивни савез с једним архаизмом, Цар Вилхелм је напротив мислио да ће постати у читавој Европи свемогућ, па се сложио с Аустријом, кад се ослободио од Бизмарка; тим прије, кад је Аустрија погазила Берлински Уговор и тим увриједила и изазвала остале потписнице тог међународног уговора, i

Држање Црне Горе према манифесту Франца Јосифа о Анексији довољно карактерише проглас књаза Николе свом народу. Он је изазвао народну ратоборност против Аустрије такву, да је једна депутација Муслимана дошла на Цетиње с бурним овацијама пред Двор — тражећи оружје, будући да су Муслимани били ослобођени од војне дужности, Ловћен је био оружан, а Котор евакујисан, Првих дана ускочило је преко четири стотине Херцеговаца пограничних, што је било демонстрација против Анексије, Однекуд преко Италије дошао је макарит, нови проналазак експлозива, седам пута јачи од динамита. Рачунало се да се Црна Гора може држати три мјесеца, па да пане да се њен пад чује у свијету,

Ипак је Анексија донела Балкански Савез, који је срушио Турску на Балкану, којој није остао него Скадар у опсади Црне Горе, којој у помоћ дође и оружје Србије, То је био Централним Царевинама жељени повод да успоставе Турску и изавову рат, за који су се спремале од Берлинског Конгреса, кад га нијесу могле изазвати Анексијом. Због тога Србија и Црна Гора оставише Скадар.

Централне Царевине нијесу могле даље издржавати спремљену војску, ни дати времена Русији да се спреми, па су одлучиле да саме даду повод рату, и дадоше га,

Све што је писао Књаз одушевљавало је Српски Народ а откривало Бечу његову душу. О свом јубилеју, други дан прославе, приредио је војничку смотру, давши Команданту смотре да с коња гласно објави депешу којом га цар Никола именује маршалом Руске Армије. То је била кулминација прославе. Опијен толиком славом, он зове барона Гисла у своја кола, и да му боље вјерује, генерала Потапова и свога Предсједника Владе, па у свом збору подиже чашу у здравље Франца Јосифа, који му је први честитао, и још додаје, да ће прву посјету учинити Бечу!

371