Nova Evropa

свуда са чистим лиризмом, патосом, романтичком уздржљивошћу. Од писаца старијих поколења продужују писати Максим Горкиин Андреј Бјели, овај други некад песник-символист, који пише сложеном ритмизованом прозом (дивни роман Москва"). Под јаким утицајем Андреја Бјелога пише Борис Пиљњак (роман „Голи год“ из епохе грађанског рата), и многи млађи писци.

Поред романа, цветају и мање гране причања: новела, прича, скица, Овде треба нарочито истакнути Мих, З0ошченка, који је стилизовао реч совјетског паланчанина („метцанина-обатватела“) у низу оштроумних прича („Уважаемњле граждане", „Над чем смеетесђ“), и красне по форми експресијонистичке новеле Бабеља,

Од песника, кронолошки на првом месту стоји крупна фигура футуристе Владимира Мајаковскога. Револуција га је затекла у напону песничког стварања. Почевши са бохемскоанархистичким бунтарством и исмејавањем буржоазије („Облако в штанах", „Флеита позвоночника", „Воина и мир“), Мајаковски је брзо прешао ка револуцијонарним тенденцама („Мистерин Буфф", „1,500.000" ; прекрасне песме „Наш марш", „Ода револгоции“), непрезајући ни од елементарне „агитке", Данас он већ знатним делом припада прошлости; али се његов утицај осећа на пролетерским песницима (Обрадовић, Безименски). Од песника-символиста истакао се и преко руских граница рано умрли (1921) Александар Блок, нарочито са својом „Дванаесторицом". — Посебно место у совјетској поезији заузима Дамјан Бедни, писац сатиричких прича политичког садржаја до Револуције, а после Револуције најпопуларнији песник епохе Грађанског Рата, Његове мале агитацијоне песмице јасне су по форми и по садржају, те су постале уистину „литературом за милијоне“; њих су учили на памет красноармејци на фронтовима, весело се одазивајући на „злобу дна“.

Исто тако посебно место — иако у сасвим другом смислу — заузео је у совјетској поезији трагично умрли песник Сергије Јесењин, Приближавао се групи оних песника који су тражили у поезији искључиву власт за слике; али је својим животним схватањем био сељачки песник, чија је главна тема била конфликт села са вароши, машине са природом. Нота заморености у песништву Јесењина осећа се врло јако, па то тумачи негативне стране његова утицаја, После њега су се последњих година истакли на прво место неколико млађих песника: Мандељштам, Пастернак, Сељвински, Багрицки, Тихонов. Овај последњи је, посредством револуцијонарног градива и догађаја Грађанског Рата, васкрсао жанр баладе. Ванредним мајстором строфе исказао се И. Сељвински, песник из групе „конструктивиста“, који је дао веома јаку по експресији епопеју из слике Грађанског Рата „Улилаевцина“.

172