Nova Evropa

ова

Књига ХХП. Број 5. 16. новембра, 1930

· Словенија као предео,

Већ наслов је проблем: може ли се уопће говорити о словеначком пределу, као што се без двојбе, и с правом, говори о далматинском, маџарском, украјинском, страном пределу» Може неко рећи: одиста, област Словенаца у географском и морфолошком погледу тако је разнолика као мало која друга. На северо-западу, алпски свет Караванка, Јулијских и Савињских Планина, са снажним, бизарним формама снегом покривених врхова, с бистрим потоцима и рекама, са сочним зеленилом долина, јелових и борових шума, и свим осталим одликама и особинама алпског или субалпског краја; наистоку ијугоистоку, ниски брегови, положеније равнине, које прелазе местимице већ у равницу, умерени, деломице лени ток већих река, насмејани виногради, скупљена, настањена села; још даље, према југу, мрк крашки свет са ћутљивим, тамним шумама, са огромним шпиљама и јамама које лакомо и љубоморно чувају животворну воду, а с пустим камењем на спрженој, сухој земљи —: има ли ова област одиста нешто заједничко, своје, посебно, што је дели од друге алпске — например немачко-аустријске — области, од других брегова и винограда, например хрватских или славонских, од другог Краса, например херцеговачког или црногорског» Ипак, постоји у овој области нешто посебно, самосвојно, нешто што је дели од других. Ко хоће у једном тренутку да стекне утисак о овоме пределу, нека погледа са куле љубљанског Града, или с мариборске Калварије, или с рушевина цељскога Града, дивну панораму која му се посвуд оданде указује, и наићи ће у њој наелементе којиму другде неће изићи пред очи.

Пре свега, нека нарочита свежина, снага, шаренило, рекао бих млађахност, бије из те крајине, нешто здраво, живо, весело. У широком луку окружују обзорје високе горе, од којих се одвајају нижи брегови прелазећи положеније у долине и равнине. Међу њима вијугају бистре

257