Nova Evropa

dbhugom mestu; »Odgoj kvari a ne popravlja ljude; ukoliko je dete pokvarenije utoliko ga manje treba vaspitavati, a dati mu više slobode«. Slična je i druga, jedno vreme toliko omiljena, teorija o »slobodnom odgoju«, težnja osloboditi dete svakog uticaja vaspitača; iz osnovne pretpostavke, da je dečja duša dobra, logično sleduje da ne treba da smetamo detetu vaspitavanjem, ili da vaspitač ima samo da razvija sva prirodna svojstva dečje duše, Sva ova toliko važna pitanja za редабоgiju, u većoj ili manjoj meri imaju važnost i za vojnog редасоба, kao i za rešavanje mnogih različitih pitanja praktične psihologije, Ali tek tu nailazimo na svakojake sumnje: da li je doista sve što je čoveku urodjeno, besprekorno i dobro? I zatim; šta je psihi čoveka urodjeno, a šta je u mjoj stečeno? Za rešenje ovih pitanja trebalo se je obratiti biologiji; ali je i u: biološkim naukama dudđo bilo dosta nejasnosti i mraka,

Sredinom ргобоб уека јауђа зе Пагушоуа teorija O DOreklu čoveka, od predaka, putem ev olucije, Evolucijona teorija, koju je jasno formulisao još u godini Darvimova rodjenja francuski maučnik Lamark {samo što da savremenici nisu shvatili), zahvaljujući opštem napretku nauke i neverovatno ubedljivim argumentima Darvma, gotovo je odmah prihvačema od svih, utvrdivši se za mnoge godine kao ortodoksni darvinizam, Pojava teorije o evolucijonom razviću čoveka prirodno je morala da izazove promenu u shvatanju čovečje duše i njene prirode. Istovremeno, ova teorija otvorila je nov put za izučavanje i poznavanje čovečje psihe. Kao što, pri posmatranju i izučavanju čovečjeg tela, naučnici moraju polaziti od uporednoanatomskih metođa i osnova proučavanja životinja, i trudeći se da shvate strukturu čovečjeg tela moraju poći od nečega što se razvilo iz drugih nižih ı jednostavnijih predaka, tako i u proučavanju duše čovečje moramo praviti poredjenja sa psihom drugih živih bića, primitivnije i jedmostavnije razvijenih. Začudo je da je, u pogledu razumevanja. osnovnih pitanja psihologije čoveka i Životinje, darvinizam sve do poslednješ vremena kretao nauku ne unapred već unatrag, U svakom slučaju, mišljenje Lamarka o psihi čoveka i životinje, iskazano još početkom XIX veka, bilo je mnogo tačnije i sa naše sadašnje tačke gledišta potpunije i savremenije mego ideja ortodoksnih darvinistA sa kraja prošloga veka. Sada, nakon pola stoleća, taj fakat i njegovi uzroci postali su razumljivi, pa nam se čini važno i vredno da se na tome malo duže zadržimo, jer je baš taj čisti darvinizam imao ogroman uticaj na razviće najrasprostranjenijih ideja o psihi čoveka; osim toga je darvinističko shvatanje psihe životinja bio onaj izvor iz kojega se još i danas hrane gotovo svi biolozi u svojim shvatanjima duševnih sposobnosti životinja, A. bez pravinog razumevanja psihe ŽivOtinja nije moguće ni razumevanje čovečje psihe.

56