Nova Evropa

narodnim načinom i spremaju joj teren već и робесипа сезкоб realizma, Dovoljno je da spomenemo naprimer epizodne figure Čapekova »Razbojnika«, — prve češke modeme komedije, koja svojom tehnikom i novim pesničkim patosom predstavlja zapravo začetak u razvoju modernog češkog pozorišta, — da bi nam bilo jasno, kakvo krvmo srodstvo vezuje savremenog pesnika sa Jos. Kajetanom Tilom i Klicperom, i kako se i u nas već polako javlja živa pozornička tradicija, Groteske koje su kod nas nastale pred kraj Svetskog Rata, i posle prevrata, jesu ili pesimistička kritika društvenog, političkog, i privrednog razvoja {[Lomov »Prevrat«, Dikov »Ondrej i zmaj«, Miksova Коmedija »Ko će da zaradi«, Krupičkin »Novi majestat«), ili pak slikaju moralno raspadanje društva, prelazeći čas u Gorki cinizam (Krupičkin »Veliki stile, Bartoševi i Zavrželovi komadi), čas u veselu imoralnost, koja se podjednako ruga dobru kao ı zla (Klima-Dvoržak »Pošteni Maftej«, Hašek »Dobar vojnik Švejk«, Šramek »Hagenbek«, Blatni »Kokokodak«). Ove бтоteske su često mešavina firivijalnog maturalizma, burleske, i simvolike, 1 sa uživanjem alegčorišu u figurama buntovnik4, skitnica, ı razbojnik4, raspadamje gradjanskog društva i revoluciju koja se približava, Od ovih gdrotesk4, u kojima se novi izraz radja meposredno iz kaosa posleratnog doba, razvoj ide u četiri pravca: ka »komediji delarte«, utopiji, filozofskoj revijH, 1 etičkoj drami, :

Poneki autori, nezadovoljeni reprezentativnom metodom realizma, staraju se da mdividualne ličnosti nadomeste izvesnim društvenim znacima, s pomoću kojih bi mogli da životne probleme 1 snage prikazuju takoreći apstraktno; oni svesmo. produžuju rad ma komediji delarte, jer isto kao ona teže i oni za standardnim fipovima, za Trifaldinima, Arlekinima, i Skapenima savremeno društva, čiji bi pokret bio samo atomski sastavni dio životne kemije, Klice ove obnovljene komedije možemo videti već u komadima Jana Bartoša; ali njeni tipični primeri su Konradova »Komedija u Rkocki«, i Šaldov »Pohod protiv smrti«, Drugi put, kojim — kako rekosmo — idu češki autori od groteske ka novim dramatskim oblicima, jeste utopija: naučna hipoteza biva tu sredstvom da se ispitaju snaše i opasnosti koje se kriju u razvoju savremenog društva, te da se čovek ponovo stavi u vrtlog metafizičkih snag4, Osnivač ove utopističke drame je u Čeha Karel Čap ek; njegove drame »R. U. R« i „Stvar Malkropulos« jesu gorka лика kulture tehnike i uma, i odbrana prirodnog zakona života od pobune nadčoveka; ovim dramama, filozofski problem nije više samo temat, nego sama pokrelna snaga drame, Čapek je kod Čeh4 prvi koji je otkrio ovu dramatičnu aktivnost ideje i pokušao da stvori filozofsku dramu sadašnjice, pa je otuda, u saradnji sa svojim bratom Jozefom, išao dalje za novim dramskim stva-

237