Nova Evropa

i razvija ubrzanim ritmom, Smrt kosi, mortalitet raste u najširem opsedu, u prvom redu kod ljudi iscedjenih u dnevnim i noćnim smenama: smenjuje ih jednom zauvek, A ako se radne Generacije ubrzanim tempom troše i smenjuju, „ubrzanim tempom treba i da se radjaju, mmože,

Pri proučavanju odnos4 koji postoje izmedju ekonomskosš stanja, ekonomskih kriza, prenapučenosti i bede, najčešće se brkaju i zamenjuju uzroci sa posledicama, Tako je naprimer Dr. Ripe (u svom »Eseju filozofije medicine«) okvivio medicinsku nauku i praksu zbog njena uticaja u smeru stvaranja prena:seljenosti, i ekonomske krize kao njene posledice, То je, uostalom, donekle i mišljenje svih rasnih biologa. Medicinska nauka, po njemu, svojom borbom protiv epedimija, zaštitom detinjstva, usavršavanjem medicinske tehnike, spasava od smrti na stotine hiljada ljudi koji su osudjeni na smrt prirodnim zakonima selekcije; po njemu je i napredak civilizacije, olakšanjem uslova edzistencije, pridoneo da se na životu održe slaba bića, koja su stvarno nesposobna za život, i koja bi inače nužno morala da nestanu, Pretpostavimo, za čas, da je tačno što Ripe tvrdi; nelogičnost njegove tvrdnje još će jače otskočiti, Medicinska nauka, svojim profilaktičkim i terapeutskim sredstvima, u prvom redu i najizdašnije izbavlja od smrti bogatije klase, jer meimućne klase, sem što su decimovane »selekcijonim« zakonom bede, nemaju dovoljno ni sredstava ni mogućnosti da uvek traže i dobiju lekarsku intervenciju, što potvrdjuje ı činjenica, da je smrimost kod siromašnijih bolesnika uvek mnogo veća nedo kod imućnijih, Prekobrojno stanovništvo ne stvaraju imućne klase, već siromašne, Које — kako smo videli — ne spasava medicinska nauka; poboljšanje i popravak mnodših fizičkih osobina i fizijoloških sposobnosti ljudi uslovljeni su boljim ekonomsko-socijalnim uslovima života, i modućnošću raspolašanja materijalnim dobrima, pa se i mnoše bolesti mošu izlečiti samo popravkom ekonomskih prilika. I uticaj samih bioloških faktor4 javlja se najčešće kao posledica ekonomskih prilika, u kojima sve socijalne bolesti imaju svoje etiološke momente. Te će se bolesti — pa po tome ı njihove posledice na priraštaj življa — moći da spreče jedino preventivnim socijalnim sredstvima, a time će istodobno biti suženo polje delovanja i olakšan posao kurativnoj medicini. Sve dotte će kržljava deca, suha bleda lica, iznureni i ispaćeni organizmi — gladni i umorni —, biti stalno osudjivani prirodnim zakonima »selekcije« na smrt ...

Тако samoubijstva nemaju većegš značaja za problem populacije, ipak ćemo ih spomenuti, jer ni ona više nisu individualna već socijalna pojava, Većinom, ljude ne tera na samoubijstvo prezasićenost životom, »malferijalističko-hedonistički duh«, ili srozavanje moralnih principa, već mponajčešće baš

450