Nova Evropa

popularniji Hercegovac u negdanjoj Crnoj Gori, pre Oslobodjenja vodj buntovnik4, sad živi povučeno, i teši svoje razočaranje time što svojom rečju i stručnom odbranom radi za sirotinju bezinteresno. Znam jednog od ljutih predratnih revolucijoпага iz austrijske Hercedovine, komitu za vreme Rata, koji je u svojoj ogorčenoj polištenosti otišao do same negacije života: doselio se na Kosovo sa željom da na njemu umre. Ekstremni idealisti, kad prodju velike vihorove, i kad im se život ukaže u svojoj mirnoj animalnosti, zaneme, polako umiru na nogama.

Pero Slijepčević.

Данашња Херцеговина.

_ Гледана кроз призму данашњег економског назирања, Херцеговина је пасивна земља: њена поља и њене планине не дају довољно хљеба народу који на њима живи. А ово је главно што наша јавност уопће и зна о Херцеговини: да је то лијепа, романтична земља, гдје странци снимају егзотичне филмове, али и гдје жетва сваког љета подбацује, било усљед суше било од града или од поплава, и гдје се сваког прољећа гладној свјетини дијели кукуруз. Тако се јавност и привикава на појаву кроничне глади у неким нашим крајевима, па и отупљује сталним причањем о биједи пасивних области. На концу, људи одмахују на све то руком и не питају више за узроке ове тешке појаве. А Херцеговци и даље гладују и заваравају глад сиротињском пуром, тобоже дарованом, но крваво наплаћеном. И нико не тражи узроке, како је дошло до овог стања у Херцеговини, и зашто то и данас тако траје, иако је Херцеговина крвав уд нашег живог тијела, дио нашег народа, и то понајбољи дио. Јер, најбоље и највриједније синове у нашем народу рађа земља Динарских Планина, које је и Херцеговина један предио.

Да и не говоримо много о »чојству и јунаштву«, о чувању личне части и племенског имена, и других старинских обичаја, јер тога смо већ доста чули, него да уочимо само једну социјално-биолошку чињеницу: да та земља, што је данас зовемо именом Херцеговим, већ стољећима — као непресушан врутак — здравим људским живљем храни наше приморје и наше низине, и да врело тог етничког навирања ни данас још није пресахнуло. Ето значења ове земље и њезине данашње вриједности у склопу наше државе!

Пред нашим се очима разоткрива развој Херцеговине, и ми из њезине данашње слике као из отворене књиге читамо и сазнајемо биолошке законе који од најстаријих времена

202