Nova Evropa

Књиге и листови.

„Албер Тома (АБет; Тћотазј и стварање међународне организације рада“.

Под горњим насловом изашла је пре кратког времена (у издању Bernard таззећ, у Паризу) књига дугогодиш“ њег сарадника Албера Томе и шефа дипломатског отсека Међународне Организације Рада, Филена (Е. Ј. Рћејап). Иако Ирац по пореклу, Филен није опозицијоналац по сваку цену, — он објективно приказује све добре и лоше особине свога некадашњег шефа, и темпераментним али стварним излагањем долази до истог закључка до којег смо дошли сви ми који смо га познавали: да је с њиме нестала, можда, најзначајнија личност у Друштву Народа. Уосталом, још маја 1932, одмах после смрти Албера Томе, ми смо у »Новој Европи« тврдили, да је прерана смрт овог великог Француза лишила човечанство, а нарочито оно у Европи, човека који је можда једини био у стању да покаже пут и излаз из моралне и материјалне кризе у коју смо запали, и који је свакако, далеко пред свима другима, био позван да у својству Генералног Секретара Друштва Народа, у ово најкритичније доба, подигне и ту међународну установу на нивб на који је подигао Међународну Организацију Рада, тојест на нивб који би одговарао данашњим сложеним и тешким задацима Друштва Народа. И то несамо зато што је он као ретко ко продро дубоко у душу скоро свих већих и главних народа на свету, што је и као убеђен социјалист и демократ знао да остане у најбољим односима са вођама аутократских режима, те што је био упознат са проблемима свих држава и са методама њихових државника, који су га сматрали својим саветником и пријатељем, већ нарочито и зато, што је — поред своје велике интелигенције и културе — био еластичан и до витљив, и што је у свако доба био готов да узме на себе одговорност за оно што ради. Он се никад није освртао, да ли можда когод од злонамерних или непозваних прислушкује шта он каже, или из прикрајка посматра шта он ради, јер за све што је говорио или радио он се је залагао целом својом личношћу, увек готов да чује и противне аргументе и да их усвоји ако су јачи од његових. Али, ако се његови аргументи на другој страни нису уважавали, он није зазирао од труда и тешкоћа, па је био спреман и да седне одмах на воз и да отпутује у најдаље земље, да би на лицу места прибавио податке и признање за своје тврдње. Његова искреност, његова енергија, и његова сјајна речитост односили су готово увек победу, и то победу која је била трајна, јер се је иза њих налазило огромно познавање ствари које је он заступао. Најзад, он је увек био готов да поднесе и последице свога

45