Nova Evropa

јачим осцилацијама на међународним тржиштима за пољопривредне производе и у паду цена сељачких производа, не само да се услови рада у пољопривреди нису побољшавали него су се постепено све више погоршавали; па узевши пољопривредне раднике, и као целину и као појединце, дало би се после сигурно утврдити да они, нарочито данас, представљају релативно најбеднију и најназаднију врсту најамне радне снаге, и по награди и по послу. А сва та беда и назадност не да се ни спречити ни отклонити појединачним мерама, већ само мерама ошштег, заједничкот, значаја. Али се пољопривредни проблеми не дају на исти начин ни шоставити, будући да у пољопривреди не постоје само послодавац и послопримац, већ постоје и делују различите категорије и једних и других, категорије које траже свој посебни начин и облик решења. Па док су пољопривредни послодавци барем свесни својих интереса, пољопривредни радници нису још потпуно свесни ни тежине свог положаја, будући да бољи живот заправо никад нису ни окусили; што наравно не значи, да га не осећају подсвесно, и да им неће данас-сутра истина и стварност пући пред очима у свој својој интензивности.

Данас, свакако, стоји чињеница да одлив радне снаге са села у град, из пољопривреде у индустрију, није ни. сталан ни коначан ни апсолутан; и пољопривредни радници који напуштају пољопривреду, или село уопште, у великом свом делу носе у себи живу тенденцију да се опет врате на село, у пољопривреду; наравно, са жељом да донесу, да стекну, да створе нешто више нето што су имали када су одлазили. Грри свем том, пољопривредно најамно радништво, под утицајем тешких прилика под којима ради и живи, бежи, уколико му то успева, из пољопривреде у индустријске раднике, или ма и у ситне поседнике, уколико успева да стекне бар минимум поседа као сталан основ за самосталан рад и опстанак. Стога, кад би путеви којима води тенденција бежања најамне радне снаге из пољопривреде били отворени, и кад би могли да приме све оне који би тим путевима пошли, у аграру би брзо нестало сувишног броја пољопривредних радника и радни услови на селу битно би се изменили. Зато би био заједнички задатак и социјалне и економске политике уопште, да на том сектору нађе адекватно решење, решење које ће ако не потпуно спречити а оно барем — умањити и ублажити невоље и недостатке који положај најамних радника у пољопривреди чине тако несношљивим, тако очигледно слабијим у односу

255