Nova Evropa

Нова Европа

Књига ХХХ]. Број 8. 26. августа 1938

Smrt Milana Rakića,

Došao grobar i zakucao sanduk, i dok vrane grakću u pustome dolu, — Njegov duh leti mimo u visini...

Rakićeva najsnažnija i majpoznatija pesma iz kosovskog ciklusa, >Na Cazi Mestan u«, ugledala je sveta u broju »Srpskog Književnog Glasnika« od 16. avgusta 1907 (pre »Simonide«, koja je štampana dva-tri meseca kasnije, a mnogo pre »Jefimije«, koju je doneo tek Almanah za godinu 1910). Pre toga, iz istog ciklusa, pojavilo se samo »Minare« (u »S. Knj. Glasniku«), i to 1905, koje je godine Rakić i došao na Kosovo, u Prištinu, da zastupa snpskog konzula. Kad je греуао »Ма Сага Мезтапи«, ргоуео је уеб bio dvetri godine ma radu mu Staroj Srbiji, i svi oni koji su dolazili onde s njime u dodir slažu se, da je svoju nacijonalnu službu i dužnost shvatao i vršio s neobičnom ozbiljnošću i zrelošću (vidi članak Ст. Božovića u »Politicić od 2. jula t. g., i članak Božina Simića u ovom broju »Nove Evrope«). Bio je navršio tada tridesetu godinu života, a već je bio izašao na glas kao lirski pesnik (od godine 1902, u »Srpskom Književnom Glasniku«). Mi smo svi s udivljenjem i razdraganošću čitali one njegove rodoljubive stihove, koji su zvučali mnogo ubedljivije i neposrednije od romantičarske rečitosti Cjure Jakšića, Zmaja, i ostalih pesnik4 starije generacije, sve do Vojislava Tlića (»Na Vardaru«), pa i Alekse Šamtića; ovde je očigledno odjeknuo nov glas, i niko mije mogao a da ne razume jasno značenje reči: >Ja ću dati živo#fi, otadžibimnmo moja, znajućišta dajem i zašto ga dajem!..« Ali, to je bilo 1907, pre Ameksijone Krize i pre Balkanskog Rata, da Svetski Rat i пе epominjemo. Mi smo doduše učili na pamet i pamtili te Rakićeve pesme, a i svaki je od mas bio zaposlen negde ma bilo kakvom »nacijonalnom radu«, jer je Devetstoitreća obračumala bila definitivno sa »šupljim frazama« i razdrmala lenje rodoljube. lpak,

treba biti pošten pa priznati, da je još uvek meobično malen bio

233