Nova Evropa

ве усавршава ударац! Да од мисаона човјека створите строј без своје духовности! Да човјеку одузмете весеље над створеним! Да му олузмете могућност усавршавања !

Но погледајте, то је Сизифов посао. Нећете успјети да механизирате човјека. Да га дресирате. Нећете успјети да од њега створите покретни број, који ће кроз своју упијачицу пропуштати туђу мисао, по њој се окретати, сагибати, и владати. Његова ће се мисао потајно бунити. Она ће тражити оправдање и разјашњење за сваки извршени корак, за свако подузето дјело. И доћиће дан »побуне анђела«, —: што богови могу, зашто да и ми не покушамо2...

Али, вратимо се нашему ловцу. Он је био поносан на својих десетак паса. Изванредно их је дресирао. Пред ручак, поставило би се десет здјелица с храном, и свако би живинче легло пред своју; али се не би дотакло хране, док им господар не би дао знак. Међутим, пустимо псе и здјеле насамо; одстранимо се ми, па ћете видјети како ће закон глади проговорити. Нијесмо се преварили: пси су се око здјела либили, приближавали су им се, пиљили су у врата гдје би обично господар стајао, а одједном —- као по договору — навалили би на здјеле како и гдје би који прије ститнуо. Разочарање код господара. Самилосна злоба код нас.

А. сада, узмите човјека. Зар ће он увијек стајати тред здјелом, док му фијук пшибе не навијести да јој се може приближити7 Да на то питање са да одговоримо, морали бисмо збрисати из људског памћења оне хиљаде година човјекова упорна рада и борбе на земљи. Баш искуство у тим дугим писаним вјековима — писаним поглавито људском крвљу — рјечито нам говори о брзим побунама проти фијука шибе, Човјек се никада није могао шљубити са настојањима да се од њега створи један строј. И несамо то: одиграле су се највеличанственије драме у олујама што их је подизао човјек у сврху да се ослободи насиља. Након потреса — који су се рушили у ширинама и превртали у дубинама настајале су блиставе епохе у стваралачком ходу човјечанства. Напротив, организована гибања по фијуку шибе значила су умртвљење стваралачке снате људског духа. То су мрачне етапе у којима је господарила насилна симбијоза: хљеба и шибе. У тим временима човјек је бивао понижен до животиње, сравњен са животињом. Мрак све то гушћи притискао би земљу. Незнање и прљавштина окружавали би човјека. Све ниже и ниже, до живо-

~