Nova iskra

ЈЗ1'О.Т 5.

с помоћу везивања електричном варницом. Еац сва ова чзрества за ловећање производности земље буду исцрпљене и годишња количина зрнова хлеба застане на своме максимуму, кога ипак неће бити довољно за исхрану намноженог човечанства, онда ће се обратити последњем н. пр. пиринчу, банану и другим тропским заменама хлебу, а кад и то нестане, онда ће хемичари справљати хранл.иве предмете вештачким путем из неорганске природе, што се и сад чини у доста великим размерима. Ето о чему већ ночињу мислити велики умови заиадне Европе! п. к. м. КЊИЖЕВНОСТ КРИТИКА бесезјја. 8кк1уа. о . топетој . итјетозМ . оЛ. Ј'ое РИага. 2адгеђ. 1898 . Изак, Мотске • Мзкаге. ~71асИт 1г Јекпшк: ЗЈПтГопЈје МОСССЈСХХХХЛ III. јУе ргопаје зе. (вВРШЈ.ТАК) Видите, када говори о свом народу, почетно слово му је велико ! : — Тако у „8(агој Ваји" пева фразеолога и лажног патриота, каквих и ми имамо пуно, какав је био 1867., какав је 1896. А у тренуцима које је свани имао, када се песница немоћно стеже а жиле на слепим очима бију, када човек осети своју немоћ да се бори противу зла које триумфује, он кличе гневно, с претњом, крвавом претњом : Ки§ај1е §е сгуи, кој' зе бтје1о У1пе, Т ј 1аги1'пе 8&ге к зуеИт МејаНт'; Кој' 8е (Зггпе (ЗЈ01 12 1)и1уагвко§ 1)1а1а 8уоји §1ауи кИоис : „КарпјеЛ!" оп1т таПт Ки§'ај1;е че ијети ! — АГ зе вПка т'јепја..„ Сапаз кНк зе оп зујеНпе з!о угух ; Иаиаа рг§: зтје1о габ*ауа сгуепа ; Бапаз §та(1 катепја уа§а б!ак1а тгуј.

АГ га1ис1и уазе то11)е, биге, к1е!уе ! Кгог сПт ос1 ривака, кгог <Пт о<1 1ороуа, На1е1ијаћ пабе рођјеЛпо бе оп; I 12 кт тг^ујћ 8у1ое (1оћа поуа! С крепком и животворном вером у напредак, у лепши и достојанственији живот човеков, хрватски декадент пева: Јх Ншпе оуе је<1пот ое бе у]тИ Ма р1гат1 <1е ујесНе б1о1 )о <1е 8ау ЦтЗзк! го<1, јег 1бкги јоб<;е 1та ХЈ б у о т е 8 г с и и8 буе 8г'јебис 2§о<Је. I 1;а<1 се кИкпи! ропозпо И 81оћос1а! ЈеЛпакоз!, ВгаМуо ! Кек је 8У1та <1апо! 1 ћИ; се јеЛпо бгсе, је^па <Јиза, 1 ћН се зипсет 8Гесе оћазјапо! Тако не пева умно, морално и нервно сатрвени декадент, тако пева племенита младост кој а у животу тражи више циљеве но што су трбух и кариера или болесни и себични живот декадента. У последње доба опажа се у хрватске млађе интелигенције један нов покрет, који се зачео у Прагу. Под утицајем професора Масарика она је почела речју и књигом ширити своја начела. Хрватска омладина хоће да зајази ону провалу која постоји између „господе" и „пука", она мисли да љубав нрема нарвду није у празним Фразама о прошлој слави и величини, у пергаментима и у фиктивном „државном праву", нето у некористољубивом и истрајном раду за његов економски напредак, за умно и морално подизање његово. Они се у томе одвајају од старијих : сецесионисти у политици, сецесионисти су и у књижевности. С исто онолико одлучности с колико траже препорођај у политици, у свима својим листовима тражили су га и у књижевности. Н јихови песници певају

С трапа 91.

рђаве патриотичне песме, величају Звонимира и Зрињског, њихови приноведачи, изузев Козарца, цртају живот њихове нанародне аристокрације, а Млади хоће да, се књижевност приближи народу, и траже других и модернијих мотива. Ја тако разумем ове две књиге. Незадовољни са садашњим стањем своје књижевности, желећи и у њој реФорама, они траже других идеала. Од Чеха и Немаца дошле су им идеје дека-дентства ; они су у неколико дали тај облик својим делима, али у основи то није декадентство, то су само предзнаци модерне, реалистичке, слободне уметности. ГГравилоје, да новмне имају увек оштар облик, али борба и живот редовно сачувају само оно што је здраво и нотребно. Када је код нас покољење од седамдесетих година повело борбу противу тадашње наше књижевности, оно је у одрицању ишло толико, дајеједандео његов чак одрицао књижевност у опште. Младо покољење хрватско у борби противу болеснесвоје кљижевностиузима декадентско оружје у помоћ. Смер је паметан и користан, то је главно. Што се тиче њихова сиољњег декадентства, нека покушају: време ће пресудити, и оно што буде ва.љало, остаће. На крају крајева, добрих и рђавих књижевних праваца и нема: има само добрих и рћавпх књига. Децембра, 1898. Јован Скерлић УМЕТ.Н ОСТ 110301'ИШТЕ. Сеоба Србаља, ,ц>ама у иет ч.инова , с џевањем, од Ћ. ЈакшиКа. Музика од Д. Јенка. — У Народном Позоришту 6 Фебруара 1899 (први пут). Сеобу Србаља написао је Јакшић 1862. (штампана 1863 *) и она је први драмски покушај песников. Пореклом из познате цветне књижевне нериоде и најбујнијих момената поезије Јакшићеве, она у себи носи одређеније и искреније ио икоја друга одлике и слабости в]земена и темперамента песникова. С романтичном колевком широких али још топлих и искрених патриотских идеја, спустила се она, за славом, у дубока непозната времена имена српског. Она је по им^ну историска, али по генијалној слободи Ђуриној, не знајући и не марећи за тачност њену, одбегла је она у далеко незапамћено доба, далеко од загушне стеге граница, историје, охолог владара, накалупљених грчких свештеника, укрућених дворана и несрећног изгубљеног себра ; далеко у оно увек срећно непознато доба првих витезова, наивне, пуне слободе, оног увек пуног поетске чари незнаног, далеког..., величине пророка, судбине, жртвеника, богова: где ће у широком, слободном оквиру душа песникова дати маха свем полету своме, свој бујности својој; где ће око сликарево наћи најлепших боја, најмрачније сенке, најслободнијег зрака, и песма бујна најзаноснијих певача : где ће народу који искупљен око белих шатора, под ведрим небом, с главарима већа и бира домовину, опевати њене дивоте како је само он умео

„Гле долвну како се развида К'о мисао заљубљене душе Тихо с' смеши цвећем и мирисом" и т. д. или кршевиту Бојку, „Узвишену каменом горама, Одкле итра дивокоза очи Кроз облаке и громове учне ПрезирЈћи ловца и тетиву, У камене поноре обара" и т д.;

*) На расписану награду Матице Српске (100 дук.) заисториску драму стигле су Јакшићева Сеоба Србаља и Ј. Суботића Немања. У врло похвалним оценама, Др. Ј. Андрејевић и Ј. Ђорђевић, досудили су награду првој

НОВА ИСКРА