Nova iskra

БРОЈ 3.

НОВА ИСКРА

ОТРАНА 81.

— 0, јес', вјере ми! — трже се Благи и полети да их врати. — Е, баш ти 'вала — вели он, поЉто је вратио овце. Ти би на води? т— Да — одговара ТЈба, а очи оборила земљи. Њега ухвати некакав дрхат, па тресе ли тресе! Погледао би је, а не да му се. Не смије, па ет'. Ћуте обадвоје... Не да им се говорити, па уби, посијеци! Т$ба држи у једној руци тиквицу, а другом чупа поткиту од прегаче. Благи оборио очи, па удара штапом о врх од 0 ланка. — Зар ти носиш у тиквици воду ? — пита, Благи. — Да. Бли: *.У је. — Би ли дала, да се мало

напшем

?

— Што не би' ? На, узми вели Туба и нружа му тиквицу, а не диже очију. — Ледена. — Да оврати Туба, а враголаст полуплашљив осмјех заигра јој се на малим, танким уснама. И Благи се плашљиво осмјехну. Шта би друго ? Стара се Анђа узодала по колибици. Забринула се, што јој нема дјетета за толико с воде. Боји се јадница оног рђавог обичаја: отмице. Забринута изађе нред колибицу. 096, Туба! — чу се старичин глас. Шта радиш, дијете, за толико ? Туба се трже, као иза сна, поблиједи, извади брзо из њедара јабуку, баци је Благом, па одскакута кроз шљивик. Благи погледа за њом, па уздахну. Узе са земље јабуку, пољуби је — милошта је, тако се ваља — метиу у торбак, па крену за сермијом. — Моја 'рано, шта уради толико па води? Није нре'о бијела свијета, сестримим те! •— вели старица мало љутито. — Не мере се, најо, навалио с.вијет... — слага Туба.

РЕМВРАНТ.

Анђа је погледа угаслим старачким очима, па чисто врисну. •— Што си тако поблијеђела, јадна ти сам?! —. Ништа, најо; препала сам се мало од гарова Зељковића — слага опет Тј?ба. — Да ти наја салије страву ? — пита преплашена мати. Старица устаде, извади из једног дрвеног заструшчића пушчано зрно, пресјече га тупом сикирицом, па један комадић остави у заструшчић, а други метну на машу, да се истопи. — Дајде тиквицу. Истопило се — вели старица и држи машу с растопљеним оловом. Је ли цијела? Да није ко пио? Јер, знаш, немалијека, ако није... Да није збиља ко пио ? — Није слага мј езимче и по трећи пут. Стара новрже машу, насу у једну здјелицу воде , прекрсти је и нешто прошапта, па онда сали с маше растопљено олово. — На, па се добро напиј. Т^ба узе здјелицу, па на силу прогута једно два гутљаја. — Добро се напиј, 'рано моја. Здраво је то. Ноћ је била у велике превшгала. Оне се помолише Богу, вечераше, запреташе ватру, па легоше. Туба се превртала под дебелом поњавом. Није јој се дало заспати. Пред очима јој јеиграо лик Благог. Мислила је о свачем, или боље ни о чем. Осјећала је неку милину која је моћно струјила кроз ватрене и узбуркане груди. Лањске је године почела зборовати — излазити на збор. Видјела га је код манастира на Малу Госпојину. Погледали.су једно на друго, и одмах јој је прирастао за срце. Од тада га је често виђала. На њиви овако, кад се копају кукурузи или кад се жање. Он би увијек притјерао овце, на би узео од ње мотику или срп, да је мало измјени. Сеоским момцима није то било драго, а Лазар је

ПОЉОКИ НЛЕМИЋ.