Nova iskra

- 350 —

* Изашла је из пггампе „Прва књига пјесама Чедомира Павића." Рађена .је у штампарији Д. Димитријевића, (Београд) а цена је 1 динар. * Др. Владилир Димитријевић штаипао је у Карлонцима раније об.јављени „Зборник проповеди." Цена је 4 круне. * 1. бро.ј (октобар) овогодишњих дИзв-ћст С.-Петрбурекаго Словенскаго Благотворителнаго Обшества" доноси ове чланке који се тичу и нас Срба: Вначај Маћедоније у судбини грчко-словенског света, од А. С. Будиловића; Историзам и национализам у неруских Словена, од С. А. Радића; Маћедонска писма, I—II, од С. Пржеваљског; Економски узроци маћедонског устанка, од К. П. Мисиркова. У овом је свеску и некролог | П. С. Срећковићу, и реФерати на ове српске књиге: Историја српскога парода, од Д. Војновића; Једна руковет из Вукове преписке, издао В. Богишић; Борба и наследство Баошино (1421. до 1426), од Д-р Ст. Станојевића; 8а §јасша кгог Возпи, Негседоујпи, Сгпи С1оги, 1)а1тпасј.ји, Ја (1гап8ко Моге, Шги 1 Нгта^бки, пар18ао ргоГ. Бга^иЈлп Егашс. * Из Источника (Сарајево) прештампан је биогра®ски рад С. Т. П. „Архимандрит Мелентије Перовић (1835 до 1887). * У овом броју доносимо говор Госпође Савке Суботићке што га је држала о концерту Кола Српских Сестара пр. м. у сали Велике Школе. Део је говор импровизација Г-ђе Суботићке и ми га доносимо по стенограФским белешкама. Интересно је поменути да је госиођау току тринедеље држалачетириоваква импровизована говора: нрви је био у Старом Бечеју (о Великој Госпођи) 0 аозиву сриских иевачких дружина, други, сутра дан, у Турском Бече.ју, 0 иозиву сриских женских добротворних задруга, трећи 8. септ. у Земуну 0 материнској љубави, а четврти овај што га доносимо у свом листу. — За најкраће време штампаће Матица Српска спис госпођин 0 сриским домаИим тканим рукотворинама. ГеФерент овога дела, про®. г. Валтровић вели: „Садржина је овога дела пример одушевљене и озбиљне иажње и предана и издржљива труда око јачања производних и привредних способности у нашега народа, и збирка разног поучног градива из народног лшвота. То је нацрт дугогодишњег родољубивог заузимања, да се домаћем ткалачком раду у на-с прошири примена и тиме створи народу извор како за стварање тако и за моралне добити. Предмет је толико важан и озбиљан, да ће на се привући пажњу сваког учасника у раду на свестраном народном напретку. Снис госпође Суботићке цењеп је прилог за сазиавање једног дела културног стања у српском народу, у току шесте, седме и осме десетине прогалога века." — Ове врсте доносимо да би иаши читаоци, који још не познају рад госпођин, могли за овај мах видети сву заслужиост вредне и старе али духом још вазда одушевљене Српкиње. * Срнгка иравославна велика гимназија у Срем Карловцима приредила је у суботу 1. новембра 1903. свечан помен стогодишњице од смрти свом оснивачу и великом добротвору, грађанину Карловачком Димитрију Анастасијевићу-Сабову. Гаспоред је био: I. У 10. сах. пре подне у саборној цркви парастос. На парастосу је говорио гимн.

катихета про®. Иван Маширевић. II. После нарастоса отишла је гимназијска омладина са проФ. збором на Доње Гробље, где је на гробу Сабова учињен помен и гроб окићен венцем гимназијеке омладине. III. у 4. сах. ио подне у гимназијској дворани: 1. „Ускликнимо"... певао гимназијски збор. 2. Пролог, говорио Стојан Богојевић, уч. VIII. раз. 3. ГимскШ -КорсакХвалите", певао гимназијски збор. 4. „Жпвот и заслуге Дим. Анастаснјевића Сабова" говорио проФ. Ђорђе Магарашевић. 5. Синика: „Воскликните Господеви," певао гимназијски збор. * Изашла је из штампе „Механичка технологија дрвета", I општи део : „Дрво као сировина и његове особине". За занатлиске школе и занатлије написао инж. Ж. Ј. Димитријевић. Дело је награђено и намењено као уцбеник за војно занатлиску школу у Крагујевцу. * Српска Краљевска Академија расписује награду од 480 динара у злату, коју из задужбине Николе Ј. Мариновића може добити: одличан иоетски сиис с моралном и иатриотском тенденцијом, који је наиисан чистим сриским језиком и одликује се леиотом слога и садржаја. Наградити се могу како рукописи тако и нггампани списи који нису старији од две године, т. ј. који иису штампани пре 1902. год. Списе за награду ваља поднети Срп. Кр. Академији најдаље до 1 маја 1904. год. Писци могу своја имена папред објавити или прикрити до коначне одлуке. У овом другом случају дужни су ставити неку белегу на спис и на заво.ј спроводног писма. Награђени списи су својина писаца. * Пера Коњовић, хоровођ цркв. пев. друштва у Старом Бечеју, штампа неколике слоје композиције Змајевих ,/Булића" за један глас (већином средњи регистар) уз гласовир. То су: 1. И ти си храбра била (Аз 4иг), 2. Кажи ми, кажи (Е 1 <1иг), 8. И молио сам очи (Ав то11 — Се8 <1иг), 4. Ала ј' леп (Е <1иг), и 5. Кад прво супце (А (1иг). Текст ће бити штампан и ћирилицом и латиницом, а цена је 4 круне или 5 динара. * Новосадска Читаоница одржала је 14. о. м. четврто посело своје, на којем је г-ђца Д. Калићева, председница Српског Омладинског Кола, говорила „0 циљу женског образовања." После свршеног нредавања отворио је дискусију о њему читаонички председник г. Даза Милошев, а прихватили су је парох Вељко Миросављевић и про®. Тих. Г. Осгојић. Уз заслужено признање г-ђци Калићевој износили су говорници сву потребу женског суделовања у борби за народни напредак. * Будућност", друштво ученика учитељске школе у Алексинцу, прославила је 23. о. м. тридесетогодишњицу своју. На свечаном скупу тога дана расправљено је о теми „Уједињење средњешколске омладине у Србији и нокретање заједничког књижевног листа." Код споменика на Шуматовцу говорио је Авдо Карабеговић, ученик III године, о значају Шуматовачке борбе, а омладина је положила врло леп венац на споменик руских изгинулих бораца. * Коста Мајкић одштампава из „Србобране" низ својих чланака „Борба чешкога народа." Књига ће изнети до .15 штампаних табака, а цеиа ће јој бити само 1 круна. Л.епо излагање богатог материјала, што је покупљен у овим члаицима, препоручује ову књигу сваком интелигентном Србину који води рачуна о напретку свог народа и средствима у културној борби. * Душан Гуцуља, учитељ и коровођ, изнео је предлог оиостраним српским певачким друштвима, да се састану,