Nova iskra

— 181 -

]У1агда Нек није друго, А звона биће док мајстор живи. Ја киту не ћу скидати с груди! Ал' док се тачно не зна о свему, Чувајте децу. (подиже их и даје кроз прозор) Хоћете л', коно? Сусетка Како да не бих, хоћу, о, хоћу. ]У1агда Нек с вама буду, у вашој кући, А да ја хитам што брже могу, Видет', помоћи — шта ли да радим; Јер морам бити (истрчи на поље) где је и Хајнрих. (Сусетка одлази с ирозора. Чују се људски гласотш, за тим ужасан врисак : Магдин глас. Улази парох брзо, уздише и брише очи. Тражећи гледа око себе д за тдм брзо спреми одар. Потрчи натраг и на вратима сретне носила на којима лежи Хајнрих; носе их учитељ и берберин. Нод Хзјнрихом је зелено грање. Марта је олдчење најужаснијег бола, пренеражена, окоро ван себе. Воде је један човек и жена. Иза њих надире свет. Хајнриха метну на одар). ЈГарох Дођите к себи! Бог ће помоћи. Мишљасмо да је већ мртав био, Али на путу свест му се врати, А лекар рече када га виде: «Још има наде!» ]У1агда (са дубоким јекон) Наде, о Боже! И све у часу! — Срећна сам била. Шта је то мени? Шта се догађа? Где су ми деца? ЈТарох Спас је у Бога. Стрпљења само, смирења, наде. Где је највећа невоља, брига, Ту је најближа и помоћ Божја. А ако буде Господња воља. Да лек земаљски не пружи њему, Тешите себе утехом благом: Ваш супруг биће у царству среће. јМагда На што ге речи о утешењу? Што ће ми оне? — Здравља ће бити. Оздравит' мора! ЈТарох Да, то желимо. Не буде л' гако, већ воља Божја: Хајнрих ће опет у слави бити! У славу Вечног звона је лио, У славу Вечног горе се пео, Где мрачне силе необуздане Господњој сили још се противе; Служећи Вечног и он је пао У борби против паклених сила Које у страху од звона јасног, Здружендм снагом пакленог друштва, С њиме се бише. Бог ће их казнит'!

Тјгрвер ин За неку жену говоре људи Да чудогворства молитвом врши Ко апостоли некада што су. ЈГарох Идите по њу, идиге одмах, Па чим се нађе, овамо с њоме. јМагда Шта му је било? — Шта ћете овде? Напоље одмах! Ах, љубопитство! Даље од њега погледе своје! Скријте му лице! — Тако! Сад хајте! Код опсенара буљите очи! Шта му је било?... Јесте ли глуви?! Учктељ 'Гешко је знати како је било? Хтеде л' придржат' звоно кад паде? —

ДвОРИШТЕ У ЗмАЈЕВЦУ

Не умем рећи. Ал' сумње нема: Када би само видели место Где је то било, — на колена би Хвалећи Бога! Јер ја вам кажем: Чудо је право што јоште живи ! Хајмрих (једва чујно) Дајте ми воде! јУ1агда (брзо као муња) На поље! велим. ЈТарох Идите, људи ; тишине треба. (л>уди одлазе) Ако вам буде потребе штогод, Ви знате где сам.