Nova iskra

- 187 —

Скица за Тоиолску цркву (израдио архитекта Никола Несторовић). На стечај за Тополску цркву, што га је расписао Њ. В. Краљ Петар I, прву награду (1000 дин.) добила је скида коју доносимо у овом броју. /• Д-р Јован ЈовановиК Змај. — КуКа у Новом Саду у којој се родио */■ Змај. — Змајевац. — Двориште у Змајевцу. — Еовчег ј- Змаја. — Долазак Београђана. — На иуту ка цркви. — На иуту ка гробљу. — 1. јуна ов. год. у 4'/ 2 часа изјутра, умро је Д-р Јован Јовановић Змај. Родио се у Новом Саду 27. новембра 1838. год. — Губитак који српски народ осећа Змајевом смрћу један је од највећих и најтежих губитака. Али је ј- Змај био од оних избраника народних који и после смрти живе заједно са народом својим. Змајева певанија — Змајев је живот, а она ће живети у

души народној, с колена на колено, догод и српског народа траје. — „Нова Искра", која је од почетка свога имала у ј Змају и саветника и сарадника, која је и пред смрт његову добијала иоруке и жеље љегове — искрено ганута отвара своје листове свима прилозима, и писаним и сликовним, који ће нас што боље познати са овим великим посником и Србином. Зима у зими (сликао Фрањо Тратник). Тратник је један од млађих, али веома даровитих словеначких сликара. Живи у Минхену. Љубљански „Олован" овако га карактерише: „Млад је а одличап цртач, спретан и снажан у техници, самосталан у карактеристици. Дела су му пуна појезије и символизма који не тражи никаква тумачења." —

X Р О Н И К А

ј^екоје ксправке у речнкку ЈЗукову Од Јована Драгашгвића Наишао сам у речнику на многе неправилно протумачене речи. Ја то не мећем на терет Вуку, него његову тумачењу. А кад се зна, јер то сам Вук у нредговору каже, ко му је речи тумачио, међутим тај тумач бејаше тада тек младић на универзитету бечком, а који иије имао ни прилике ни времена да свој језик добро већ зна, онда се и њему прашта. Аги не може се опростити потоњима „ језикословима", који безобзирце узимају да је то и то тако само зато, што је то тако тај и тај казао. Ја за сада износим овде само некоје исправке, а можда ћу доцније изнети још које напомене. * 1. авлцја 1) улица. НоГ, аи1а — Ја не знам да се игде каже да је авлија улица, бкавзе, Сгавзе, него свугде се говори НоГ, аи1а, при чему неки мисле да је реч турска, а она је, као што се види, латинска, аи1а. 2 Баван у Ц. Г. У1 (Је балван: велики дирек као греда. ВаШеп, Тгаћз. — У Банату и Браничеву каже се б&ван, старинско болван, од куда и село Бован близу Алексинца. Одређивање: велики дирек као греда — није правилно. Дирек је оно што уираво стоји, а греда већином лежц. Међутим Баван или Балван то је греда

много дебела и неотесана, која се на подводним местима по земљи полаже, па тек преко њих се кућа гради. Тиме је кућа издигнута, ал испод ње, измеђ бавана, често може ситна стока и живина проћи. Каже се „кућа на баванима". Било их је много у Банату, а нешто и у Стигу, ну морало их је бити (ако их сада нема) и ио другим српским крајевима. Село у Банату Баваниште отуд је. Ово би се могло рачунати као једна врста РГаћ1ђаи1еп. 3. Бахорица (у Боци) јесте Бајалица, ал не врачара. Бајалица, дакле и Бахорица, лечи од бољке, као што и наведени нримери казују, а то је исто што и магнетизирати у данашње време (ШШша^пеШтиз). — Врачара пак са свим је друго. Врачати је тсаћгва^еп (како је у речнику уз њу добро и казато) погађати, па и ћехеп, што би се по данагањој науци рекло зи^депгеп (паћ' ип<1 ш (Ие Регпе). Према овоме могла би се за животни магнетизам (та^петтит уГМе) узети реч бај, како сам ја, не знајјћи за данашњу науку, и узео био, јер он заиста наводи на човека сан или дремеж. Упореди бајна зора. 4. Бјелошљива уМе тургуња. Бјелошљива није тургуња; тургуње нема беле, а јесте онаква, како је за њу у речнику казано. 5. Бујад уМе П&ират, <1а8 Еаггепкгаи!, ЈГШх. Бујад није папрат. Бујад је Апта, Аптовина (негде Бурјан, — у Браничеву), 8атћисиб ећи1из. По моме нахођењу име за једну биљку морало је бити Буј, а Бујад је колективно. Шират у Србији, и новој и старој, каже се папрат. Ја држим, да је папрат постало од иаирад, које је такође колективно (јер ни њега као ни бујади врло ретко