Novi Pazar

Нахија Кукањ, са седиштем y Пљевљима, припадала je Дринском кадилуку до оснивања Милешевског кадилука, а 1532. године основан je и Пљеваљски кадилук. Нахија Будимља први пут ce спомиње 1477. године у саставу Херцеговачког санџака, a касније je укључена y Призренски санџак и поехала седиште истоименог кадилука који ce помиње y другој половини 16. века. Нахија Будимља са 27 села 1485. године je у саставу Скадарског санцака. 55 Повремено и на кратак временски период ова нахија je опет припадала кадилуку Пријепоље, што се види из податка да се касније помиње „Кадилук Пријепоље са Будимлюм." 56 Нахија Љубовиђа у близини данашњих Шаховића помиње ce 1477. године као влашканахијакојаје припадала области Полимља. Крајем 15. века припада Полимљу и кадилуку Пријепоље, када су Власи подељени на џемате. Касније су они образовали посебну нахију која се звала Вранеш. Влашка нахија у пријепољском кадилуку je и Матаруге. И она се први пут помиње 1477. године. Исте године пада 114,1511 поменнах ч е Кричка, смештене између Пљеваља и Сињајевине. Као влашка нахија подељена на џемате помиње се и крајем 15. века. Нешто раније (1469) пописана je нахија Поблатје (Поблаће), уписана као влашка 1469. и 1477. године, a већ 1519. године она je тимарска нахија, што значи да се њени становници баве земљорадњом. 57 Треба рећи да je поред Херцеговачког и Босанског санцака нешто касније, пре 1483.године, основан je и Зворнички санцак тако да je цела територија бившег босанског краљевства подељена на три санцака који ће касније чинити језгро Босанског пашалука. На простору северне Црне Горе Стефан Вукчић je до 1441. године коначно победно Павловиће и заокружио своју облает. Границу његове области према Србији пресецала je долина Лима јужно од Пријепоља, затим je ишла према југу између Коморана и Брезе да би вододелницом Лима и Чехотине (између Брсковске жупе и Кричана) избила на Тару, потом на Морачу. Поседи Хранића, развођем горњег тока Таре и Мораче, преко Цуца до Рисна, граничили су се са Зетом. На територији властеле Косача живеле су дружине сточара Матаруге, Кричак, Дробњаци, Оного шти, Никшићи, Бањани и Риђани. На тој територији je и Стефан Вукчић имао неколико тврђава и градова. Град Соко налазио се на ушћу Пиве и Таре, Кукањ у жупи Брезници, а неточно од Кукња налазио се трг Пљевља. 58 Како се види из свега наведеног, предео североисточне Црне Горе, односно Бихор и Корита са Рожајем и Трговиште, само повремено су

55 М. Премовић, Земљорадња у средњовековној жупи Будимља, Новопазарски зборник 33/2010, у припреми.

56 Г. Елезовић, Турски споменици I, 867

57 Bosanski pašaluk, 166; Елезовић, 1, 23, нал. 3 и стр.B6s)

58 lcmopuja Црне Горе , књига 2, том 2, Титоград ????? 188.

78

40/2017

Драгица Премовић Алексић