O demokratiji u Americi. Sv. 1

88

тврдило да човек у слободној земљи пма право да чини све што му се хоће; него су му, на против, наметули многостручније друштвене дужности него у другим др_жавама. У њима се није ни мислило да се друштвена, власт ограничава у свом извору и да јој се одузимљу права, него сује само разделили у извршењу. Тим начином хтело се да власт буде велика а њен извршилац мали те даби друштво било 1 управљано п остало слободно, -

Нема земље под небом где је закон тако апсолутан као у Америци, и где је његова примена подељена међу толико руку.

У устројству административне или управне власти у Савезним Државама нема ничега централног ни хијераркичног, и у томе је узрок што се она не види. Власт постоји, али човек не зна где да нађе њеног представника. ; Ми смо на пред видели да општине Нове Енглеске нису под туторством. Оне дакле саме воде бригу о својим приватним интересима. Исто тако општинским званичницима већином спада-у дужност да мотре да се општи државни закони врше, или да их сами собом извршују.'

__Осем општих закона, држава по кадшто пздаје оп-

' Види Талп оћсег, нарочито речи: зејесј-теп, аз5е5зот5, соПесвога, сигуеуог5 об Меуауз... Од МНОРИХ примера, навешћу само један: држава забрањује да бе недељом путује без узрока. Ту етел, општински званичници, нарочито имају дужност да мотре на пзвршење тога закона.

Видн закон од 3 Марта 1792, Голуз ог Маззасћизе св. Г стр. 410,

апарате