O demokratiji u Americi. Sv. 1

П

јама, друштвима или људма: слабост свију заступала је дакле силу малога броја грађана која кадкад беше угњетачка, али често предохрањујуђа.

Подела имовине смањила је одстојање које раздвајалпе сиромаха од богаташа; али зближивши се, они као да су нашли нове узроке да се мрзе, п бацајући један на другога погледе пуне ужаса и зависти, они један другога истискују из власти; идеја права не постоја ни за једнога ни за, другога, и сила им се обојици појављује као једино право садашњости и једина гарантија. будућностл.

Сиромах је задржао већину предрасуда својих оцева, без њихове вере; њихово незнање, без њихових добродјетељи. Оп је усвојио за основу својих поступака начело интереса, а не познаје свој прави интерес, и његово је самољубље сад онако псто бесвесно као што негда беше његова оданост.

Друштво је мирно не за то што је свесно своје силе и свога благостања, већ напротив за то што мисли да је слабо и немоћно; оно се боји да не умре ако напрегне своје силе: сваки осећа здо, али нико нема нужну храброст пи енергију да тражи боље; људи имају жеље, сажалења, туге и радости које не производе ништа, видљиво ни трајашно, подобно старачким страстима, које не могу ништа да ураде.

Тако, ми смо одбацили оно што пређашње стање могаше дати доброга, а нисмо усвојили оно што би садање стање могло дати полезнога; ми смо уништили аристократско друштво, и зауставили смо се у развалинама старога здања с таком вољом, као да би смо хтели у њима вечно да останемо.

Тако је исто за оплакивање и оно што се догађа, у умноме свету.

Ометена у своме ходу, или остављена, без помоћи својим необузданим страстима, демократија је у Фран-