O demokratiji u Americi. Sv. 1

225

Нормандија и Бретањска, које раздваја само један поток.

Тој лакости, коју народни обичаји и нарави даваху американским законодавцима, придружаваху се још и друге које долажаху од ђеографског положаја земље. 'Овима последњима треба поглавито приписивати усвојење и одржање савезнога система.

Најважније дело у коме се огледа народни живот јесте рат. У рату, народ ради као једна особа, према, страним народима: он се бори за сам свој опстанак.

Док се ради само да се одржи миру унутрашњости земље и да се унапреди њезино блатостање, дотле вештина у владе, разум у владаних, и нека извесна природна оданост коју људи имају скоро увек к својој оташбини, могу стачити; али да би народ могао водити велики рат, грађани треба да намету себи многобројне и тешке жртве. Веровати да ће многи људи бити слособни ди се сами потчине таквим друштвеним нуждама, значило би познавати врло рђаво људски род.

Отуда долази да су сви народи који су имали да, воде велике ратове били наведени, готово против своје воље, да увеличају силе своје владе. Они који у томе нису могли успети, покорени су. Дугачек рат доводи народе скоро увек у жалосно стање да изберу једно од овога двога: или да буду побеђени па да, пропадну, или до победе па да побију деслотизам.

У рату се дакде, уопште, показује, на виднији и опаснји начин, слабост владе; а ја сам доказао да је природни недостатак савезних влада у томе што су врло слабе.

У савезном систему не само да нема администрације _ни ичега што би јој било подобно, него је и сама централизација владе непотпуна, што је увек велики узрок слабости кад се ваља бранити против народа у којих је она потпуна.

0 Демократизи у АМЕРИДИ, Е 15