O demokratiji u Americi. Sv. 1

29

вата оруђа, оружје; п свакојако метално посуђе кога је употреба непозната данашњим расама.

Садањи Индијанци не могу ништа да нам кажу 0 историји тога непознатог народа. Они који су живели пре триста година, дакле у време открића Америке, нису такође ништа казали из чега би се могла извести ма и једна претпоставка, Предања, ти пропадљиви и непрестано обновљавајући се споменици прастарога света, не дају нам о томе никаквога објашњења. Међу тим нема сумње да су ту живеле хиљаде људи. Кад су они ту дошли, кога су били порекла, каква је била њихова | судбина, њихова историјаг Кад су и како су пропали» Нико то не може казати.

Чудновата ствар! има народа који су тако ишчезли с лица земље да се п сама успомена њиховога имена избрисала; њихови су језици изгубљени, њихова је слава. изветрила, као глас без одзива; али ја не знам да ли има један једини од њих који није оставио бар један гроб за успомену свога проласка. Дакле, од свију 4овекових дела, најстрајашније је оно које најбоље ПОД АРКА на његову ништавост п његове беде.

Ма да су у пространој земљи коју оппсасмо обитавала многобројна урођеничка племена, опет се за то може с правом рећи да она у време свога открића не беше ништа друго него пустиња. Индијанци становаху у њој, али је не притежаваху. Човек присваја земљу земљоделством, а први обитаоци Северне Америке живљаху од лова. Њихове нестишљиве предрасуде, њихове необуздане страсти, њихови пороци, а можда још и више њихове дивље добродетељи, беху узрок њиховога неизбежног уништења. Ти су народи почели продати од онога дана кад су Јеропци ступили на њихове обале; од тога доба непрестано су се губили и сад су на прагу коначне пропасти. Уведавши их у богатства новога света, провиђење им је дало иста на