O demokratiji u Americi. Sv. 1

У великој енглеско-американској Фамилији могу се разликовати две главне гране које се до сад нису са свим срасле, и од који је једна на југу а друга на «северу.

Виржинија прими прву насеобину. Исељеници дођоше у њу 1607 године. У то време у Јевропи се још мишљаше да мајдани злата и сребра сачињавају 60татства народа: жалосна идеја која је више осиромашила јевропске народе који су јој се предавали, и упропастила више људи у Америци него рат и сви рђави законн. У Вержпнију дакле бише послани тражиоци злата, људи без помоћних средстава, и рђавог владања, којих немирни и бунтовнички дух смете насеобину још у зачетку“ и доведе њен опстанак у опасност.

За тим дођоше земљорадници и рукоделци, сталеж моралнији и мирнији али који се готово ни учему не узвишаваше над површином нижих енглеских сталежа,“ Никаква благородна мисао, никаква нематеријална ком-

" Устав који је енглеска круна дала американским на-

сељеницима 1609 год. гласи, између осталога, да ће битп дужни давати круни пети део пропзвода злат'них и сребрних мајдана. Види Ује Ае Маз повоп раг Матећај, уој, 1. р. 18-–66.

Велики део нових насељеника, вели УБИЋ (Шзботу ог Упла) беху раскалашни младићи које родитељи укрцаше за то да би их сачували од срамне судбе; остатак се састојаше из бивших слугу, лажних банкрота, распшкућа и других лица _ овога рода која беху способвија да опљачкају п оборе нето да, утврде насеобину, Бунтовничким вођама лако беше да ту томплу навуку на свакојаке крајности.

Тек доцније дошао је известан број богатих енглеских сопственика п настанио се у насеобини.

5“