O demokratiji u Americi. Sv. 1

дане ке

потпуно у Енглеској, призната су и утврђена законима.

· Нове Енглеске: учествовање народа у јавним пословима,

одобравање данка, одговорност чиновника, лична слобода и поротско суђење, усвојени су у њој без дебате и без икаква ограничења.

Та су се начела у Новој Енглеској тако развила, како у Јевропи још ни једна држава није смела до-

' зволити.

У Конекљику су још од почетка сви грађани имали право бирања, п то је лако разумети: Чланови тога новопоставшег народа беху тада скоро са свим једнако богати, а још више једнако пзображени,“

У Конектикуту је у то доба народ бирао све чиновнике извршне власти па п самог државног старешину (гувернера). |

Сви грађани од шеснаест година беху обвевани носити оружје; онп образоваху народну војску која сама, себи бпраше официре и која мораде у свако доба бити спремна за одбрану земље.“

У већине јевропских народа, политички је живот започет у вишим круговима друштва, па се после мало по мало, п то увек несавршеним начином, распростирао по разним деловима друштвенога тела.

У Америци, на против, општина је постала пре среза, срез пре државе, а држава пре савеза.

Год. 1650, општина је у Новој Енглеској бпла пот-

' Устав од 1688 год. стр. 17.

2 Год. 1641, општа скупштина Род-исланда једногласно прогласи да је државна влада демократска, и да се власт оснива на скупу слободних људи који једини имају право издавати закопе и старати се о њиховом извршењу. Закон од 1650. стр. 70. |

У Ри пе 'з Назбогу. стр. 47.

+ Устав од 1688. стр. 12.

— раван =