O demokratiji u Americi. Sv. 1

; 8 3

82 Е

креће. И сама та. независност дала би јој стварну важдост, кад јој је њено становништво и пространство не би обезбеђавали.

Не може се не веровати да људи у опште имају наклоности само к ономе што је силно. Ми не видимо да љубав к отаџбини за дуго влада у освојеној земљи. Становник се Нове Енглеске приљубљује својој општини и воли је не толико за то што је у њој рођен, колико за то што у њој види слободно и јако друштво којега је он члан, п које је вредно оне муке коју човек ома кад га управља.

У Јевропи се често догађа да и саме владе жале што нема општинскога духа, јер сваки признаје да је општински дух велики елеменат поретка и јавног спокојства; али оне не знају како да га произведу. Оне се боје да не буду праморане да деле с општином државну власт и да не изложе државу анаркији [5 влашћу), ако би је учиниле јаком и независном. А, )

8

се општини одузме сила и независност, онда у њој ма _ људи којима се управља, али нема грађана. |

"Посмотрите, у осталом, једну важну чињеницу: општина је Нове Енглеске тако уређена да може служити за огњиште живих наклоности, а у исто време ништа се не налази поред ње што јако привлачи частољубиве страсти човечијега срца.

Срески се званичници не бирају н њихова је власт ограничена. И сама држава има важпост тек другога реда. Њезино је суштаствовање тамно и мирно. Мало има људи који, да би добили право да управљају државом, пристају да се удале од средишта својих пнтереса пи да узнемире свој живот.

Савезна влада даје силе п славе онима који је врше; али људи који могу да упливишу на судбу Савеза врло су малобројни. Председништво је велико звање до кога, се долази тек кад је човек у годинама; а кад се дође до

при