O pogreškama u nacionalnoj propagandi. 1, Povodom knjige g. Petra Slepčevića Privatna inicijativa u nacionalnom radu : predavanje držano u Ženevi 29. aprila 1918 godine

о | у заједници са српским јунацима, за слободу своју и нашу!

Не почиње се градити кућа с крова него из темеља; на празан плац не постављају се најпре пећи и огледала него се доносе цигље да се најпре зидови подигну.

Тим путем иду и они наши прваци, који су народне масе наше у Аустро-угарској заталасали идејом о заједничкој држави Срба, Хрвата и Словенаца. Тим путем ваља и нама ићи докле год заједничку државу не стекнемо. А после, господо, нити ће то бити г. Слепчевић ни ми по чијем ће се укусу та наша заједничка кућа уређивати. О томе ће, кад дође време, одлучивати само. цео народ наш, он једино п нико другп. И г. Слепчевић то треба да има на уму, и да се труди прво постати поданик будуће Југославије, па тек онда члан неке њезине странке. А он је пошао обрнутим редом. Бар тако изгледа по оној његовој књижици, коју је издала «Библиотека Просвете», чији је циљ, по речима г. Николе Стојановића, члана Југословенског Одбора: « да буде једна трибина за објективно дискутовање наших националних проблема. » Изгледа ми да се не могу објективношћу похвалити она схвахтања, која се, мимоилазећи главни циљ народни, труде прејудицирати мишљење наших народних маса на страни у споредним стварима и на тај начин изазивати несугласице међу нама, правити забуну пи ометати главну ствар. А већ и да не говорим о оном г. Слепчевићевом «епиграму», штампаном у истој књижици о којој вам говорим, где «тајанствени гениј» тражи « људе међу новим коленима » који неће бити « ситни ко Вукашин. » То је далеко од сваке објективности. Ја не мислим да ће такви епиграми послужити јединству и националној идеји.

њ