O predstavničkoj vladi

188

ничава на богаташе, и у чему они виде конзервативну тежњу, па ма од какве штете то било. То осећање дубоко је укорењено међу нашим завонодавцима обадвеју политичних странака, и то је једина тачка у којој ја мислим да бу они зло расположени. Они саразмерно мало питају ко ће гласати, докле год се осећају осигурани, да се неће гласати ни за кога другог, него само за људе који припадају њиховом сталежу. Они знаду да могу рачунати на узајмну симпатију чланова ниховог сталежа, а још сигурније на услужност ново-обогаћених који на врата сталежа куцају, па мисле да ни после најширег демократског гласања, | немају зебсти ни од какве опасности за сталешке интересе, или осећања богаташа, доклегод се може не дати да демократски људи буду изабрани за парлименат. Алп баш н са њиховог сопственог гледишта: да се злу злим одолева, на место да се добро са добрим сједињава, то је жалосна политика, Требало би тежити да се чланови обадвају сталежа заједно доведу дотле, да своје сталежке предрасуде на страну оставе, ца да сложно пођу оним путем, што им је општим интересом означен; а не да се сталежким осећањима множине даје маха у бирачким скуповима, са ограничењем по коме се има радити помоћу оних, који су сталежким осећањима неколицине прониКНутТИ. " Једва да на који други начин политичке установе могу у моралном погледу бити од веће штете — својим духом више зла доносити —, него кад се политични послови представљају као нека благонаклоност која сеподарује, као нешто што се иште у жељи да се за себе самог има, па за што се још и плаћа, као да би било опредељено за новчану корист ономе коме се подари. Људи не маре да плате много за дозвољење: да неку теретну дужност извршују. Плато је много праведније судио о условима добре владе, кад је тврдио, да политичну власт треба поверавати онима, који лично највише одвратности од ње имају, и да једина побуда којом се најспо-