O predstavničkoj vladi

190

лонијама, једва било способних људи који би могли да се посвете безплатним пословима, плата би требала да буде нека накнада за губитак времена или новаца, а не награда. Већи избор за који се мисли да би га плата дала, само је уображена корист. Никаква награда за коју би ма ко мислио да се у положају једног члана парлпмента имати може, не би могла привући оне, који би озбиљно били посвећени каквом другом раду који добитка доноси, па би имали изгледа да ће у томе успети. Посао једнога члана парлимента постао би дакле посао

за себе, који би се, као и други послови, радио погла-

вито са погледом на његове новчане приносе, и под развраћујућим (деморалишућим) утицајима положаја који је битно несигуран. Он би постао предмет жеље протувама ниског реда, и 658 оних који имају места у парлиментј, са десет или двадесет пута толико који за тим местима, жуде, били би непрестано позвани да придобијају, или да одржавају гласове бирача; у тој цели они би све обећавали: и што је поштено, и што није поштено, и што може да буде, ишто не може да буде, н надметали бп се во би услужпије дворио најнижим осећањима и најглупљим предрасудама простачке гомиле. Продавачка такмица. (лицитација) између Клеона п кобасичара код Аристофана, била би згодна карикатура за оно што би тада бивало. Таква установа била би као разједајући мелем који би се непрестано метао на најповредивија места човечије природе. Она би излагала на понуду 658 награда за оне, који би са највећим успехом ласкали, који би неки део својих суграђана највештије на странпутицу завели. Ни под којим деспотизмом није било тако уређеног система, срађпвања, којим би се спремало поље за богату жетву порочног удварања: Кад би се, због особите способности

1 Као што г. Лаример примећује, кад би се стварањем изгледа за новчани добитак, људи најнижег стадека примамљивали да се посвете политичним пословима, позив демагогије свечано би се освештао. Ни од чега се не треба тодико чувати, ко-

ма