O predstavničkoj vladi

ГЛАВА ХЛ

0 трајању парлимента

После воликог времена да се чланови парлимента новоме избору подвргнур Начела по којима се на та питања одговорити може, јесу сасвим јасна; само јетежко применити их. С једне стране, члан парлимента не треба да остане на своме месту тако дуго, да заборави на своју одговорност, да узме олако своје дужности, да гатуруководи обзир на његову личну корист, или да напусти оно слободно и јавно већање са својим бирачима, које, било да се он слаже или да се не слаже с њима, јесте један од благосова представничке владе. С друге стране, члан парлимента треба да може рачунати, да ће остати у своме звању докле је нужно, да би се о њему могло судити, не по једноме јединоме послу, него по целоку»ној радњи његовој. Важно је, да он пма свуколику сло- | боду личног мнења и суђења, која се слаже са народном контролом, што битно припада слободној влади; а зату цељ нужно је да се контрола извршује, као што сеп у сваком другом случају најбоље извршује, пошто се њему Ладе времена колико треба, да би показао сва својства која има, и да би доказао да има другог пута, којим он као представник може да стече поштовања и поверења код својих бирача, него што је пут простог и послушног гласача и браниоца њихових мнења. Није могућно определити по неком општем правилу границу између тих начела. Где је демократска снага у уставу слаба, или превећ пасивна, п таква да је потстицати треба; где