O predstavničkoj vladi

194

година, премда толики рок није нуждан, једва да би било вредно променити и са које користи за коју би било пзгледа да би се постигла, а особито што ваздашња могућност ранијег распуста одржава непрестано у духу представника разлоге за добро споразумљење са својим бирачима,

Ма који рок да би се сматрао као најбољи за тра-= јање повланичког пуномоћства (мандата) могло би се чинити да је природно, да сваки члан парлимента управни своје место чим истече тај рок, рачунећи од дана његовог избора, и да не треба да буде општег обновљења деле скупштине. Имало би се много шта за тај систем казати, кад би било икакве практичне цели за коју би се он препоручивао. Али много јачи разлози говоре за. његово осуђење, него што се могу навести за његову потпору. Један одтих разлога јесте, што ту неби било никаква сретства да се брзо ослободи од једне већине која је ударила путем што вређа народ. Извесност општег избора после неког ограниченог, често скоро истеклог, рока, и могућност таквог избора у свако доба, кадгод би министар или пожелио га за своју сопствену ствар, или мислио да би се њиме учинио популаран у земљи, теже да спрече ону голему разлику између осећања скупштине и осећања, бирача, која би могла безкрајћо трајати, ако би већина скупштине увек имала пред собом рока од још неколико година, и ако би сео на све мало по мало обнављала, тако да би нови чланови, по свој прилици, пре и сами примали него што би мењали свој= ства гомиле којој би придружени били. Да опште чуство скупштине буде сагласно у главноме са чуством народа, то је онако исто важно, као п да одличним члановима, скупштине буде могућно, да и најнепопуларвијим осећањима слободна израза даду, а да тиме не метну на коцку свој положај у скупштини. Има ин другог, веома важног разлога противу поступног и почестног обнављања представничке скупштине. Од ко ристи је да буде повреме-