O predstavničkoj vladi

200

Само начело у толико је јасно; ади има правих тегоба у његовој примени, и ми ћемо да почнемо излатањем истих у њиховој највећој снази. Ако је важно, да бирачи изберу за представника човека, ученијег него што су они сами, није мање нужно да им тај ученији човев буде одговоран; другим речима, онн су судије који треба, да изреку пресуду о начину на који он поверени му посао извршује; а како другаче да суде они, пего по своме сопственоме мнењу Р Па како да га они у први мах изберу, него по своме сопственоме мнењур Не би ништа значило бирати га по самоме блеску — по претежности дара, који намах у очи пада. Знаци по којима један обичан човек може у напред судити о простој способности, веома су несавршени: такви као што су, они се односе скоро исеључно на вештину израза, а малоили нимало на вредност онога што је изражено. Последње не може се извести из првога; а ако бирачи треба да оставе на страну своје сопствено мнење, какав критериум остаје им за оцену способности за добру владур Па баш кад бини непогрешно могли изабрати најспособнијег човека, не смеју му они допустити, да суди и решава за њих без сваког обзира на њихово сопствено мнење. Најспособнији кандидат може да буде Торијевад, а бирачи могу да буду либерали; или кандидат либерал, а бирачи Торијевци. Политична, питања која су на дневноме реду, могу да буду црквена, а кандидат може да буде црквени човек, или рационалиста, докле су бирачи јеретици или еванђелици: и обратно. Његове способности могде би га, у тим случајпма, поставити у стање да иде даље, и да ради са већим утицајем, у правцу за који бл они могли савесно веровати да је рђав; и они би својим сопственим убеђењем могли бити упућени, да мисле да је важније, да се њихов представник, у том погледу, држи онога што им се чини да је заповест дужности, него да буду представљени човеком од веће него обичне способности. Они могу пмати још и да оцене: не само како најспособније представ-