O predstavničkoj vladi

205

својој дужности посвети, има више прилике да исправи суђење које би с почетка лажно било, него што имају највише бирача његових; то је разлог који уопште треба, да их уздржи (ако не би били принуђени, да изберу некога у чију непристраност они не верују потпуно) од изискивања да кандидат зада реч, да неће мењати своје мнење, или, ако га промени, да ће дати оставку. Али, кад каква непозната личност, за коју никакав високи ауторитет непогрешиво не јамчи, буде изабрана први пут, не може се од бирача очекивати, да он пре свега, на тражи од те личности, да се она, са његовим сопетвеним осећањима слаже. Доста је, ако он доднију промену тих осећања, која би се поштено признала и отворено равложила, не би сматрао као пресудан узрок за одка. зивање свога поверења.

Али, баш да би се предпоставила и најосведоченија способност и призната одличност карактера у представника , опет посебна мнења бирача не треба да се сасвим забораве. Поштовање према, духовној претежности не треба да иде до ништења самога. себе — до од= рицања од сваког личног мнења. Али, ако разлика мнења не засеца у основе политике, ма како да би био одважан бирач у својим сопственим осећањима, он треба да, има на уму, да у питању у коме један способан човек другачије мисли него он, лако може да сам не буде на правоме путу, па баш ако би и другачије било, да му је и тада вредно жртвовати своје мнење у питањима која нису сасвим битна, а то ва, љубав ове неоцењиве користп: да би имао способног представника , који ће радити за њега у многим питањима, ] којима он није у стању да суди као што треба. У таквим приликама, често се тежи, да се обе цели сједине приволевањем способнога човека, да и он своје сопствено мнење жртвује у спорним питањима. Али, пристати на то поравнење, значи за способног човека учинити издајство противу свога особеног звања, дати оставку на посебне