O predstavničkoj vladi

212

дити —, постаје лако деспотична н надувена, чим се осло-= боди од нужности да разбира, да-ли ће њена дела п друга друга државна власт одобрпти. Исти разлог који је склонио Римљане да имају два консула, може учинити да се и два саборска дома пожеле; ни један од ових не треба да буде изложен кварећем утицају неподељене власти; ни за једну циглу годину. Један од најнеодољивијих услова за практично вођење политике, особлто за. управу слободних установа, јесте помиривост, готовост, за поравнање, склоност да се противницима нешто попусти, пи да се добрим мерама даде онај облик, у коме ће ове што мање бити противне људима противног ми-. шљења; а ва тај спасоносан обичај узајмно давање и узимање (као што се назвало) између двају домова, јесте трајна школа, која је као таква већ сада од користи, а корист од ње осетила би се по свој прилици још више у законодавству које би демократичније уређено било. Али, није нужно да оба дома једнако састављена буду; они могу бити опредељени као контрола један друтоме. Предпоставимо да би један бло демократијски, други ће се уредити наравно онако, како ће служити за ограничавање демократије. Али, да-ли ће он бити снажан у томе погледу, то ће зависити Од друштвене потпоре, на коју он изван дома рачунати може. Једна скупштина. која се не оснива на какву велику снагу у земљи, не може снажно радити противу оне, која се на такву снагу оснива. Један аристократски да може да буде снажан само у аристократијскоме стању друштва. Дом лордова беше некада најјача снага у нашему уставу, а дом општина беше само као нека ограничавајућа скупштина, али то беше тако онда, кад барони и ван парлимента беху скоро једина снага. Ја не могу вероватн, да би у правоме демократскоме стању друштва дом лордова могао пмати какве практичне вредности, као скупштина која би имала, да умерава демократију. Кад је моћ на једној страни слаба, у сравнењу са моћи на другој страни, онда јој се