O predstavničkoj vladi

218

не сме дати снате ако се обе изведу на отворено поље, па се оставе да ту своју снагу једна противу друге огледају. Таква тактика донела би потпуну поразу оне стране, која је мање снажна. Умеравајућа снага може радити са воришћу тек кад се не држи оделења, и кад не гони свакога да се изјави или за њу или противу ње, него кад заузме положај пре у самој гомили, него противу гомиле, па привлачи себи свеоне који најбоље могу да се сједине с њом унеком извесном погледу, кад уопште не излази као спорна страна, да би све друге изазвала да, се противу ње сједине, него кад ради као један од чланова у једној мешовитој гомили, уливајући у ову свој квасац, а чинећи често да страна која би била слабија, постане јача помоћу њеног утицаја. Права умеравајућа снага у једноме демократијскоме уставу мора радити у демократијској скупштини и сретством ове.

Да треба да буде у свакоме уставу неког огњишта (центрума) за одпор противу владајуће државне власти — па и у демократијскоме уставу, дакле, неког језгра, одпора противу демократије — то сам ја већ напоменуо, и то сматрам као неко основно правило владе. Ако би лкоји народ, који има демократијско представништво, већ по правцу свога историјског развитка, радије трпео такво огњиште отпора у облику друге коморе, или дома лордова, него и у којем другом облику, то би био снаан разлог да се то огњиште баш у томе облику има. Али мени се не чини, да је то по себи најбољи облик, нити да би тај облик својој цели најуспешније послужио. Ако би била два дома, од којих би се један сматрао да представља народ, а други да представља само један сталеж, или и да уопште никога не представља, ја не могу мислити, да би онде где је демократија владајућа снага у друштву, други дом збиља у стању био, да даде отпора баш и заблудама првог дома. Може се трпити да оп постоји, из поштовања обичаја и спомена који су с њим скопчани, или не као нека умеравајућа снага. Ако