O predstavničkoj vladi

5

214

би он извршивао какву независну вољу, искало би се: да он то чини у оном истом општем духу, у коме и други дом; да буде онако исто демократијски, као и овај, и да се задовољи исправљањем случајних погрешака популарније гране законодавства, пли да се са овом надмеће у популарним мерама.

Практичност сваке установе воја би имала да сузбија претежност већине, зависиће од поделе снаге у најпопуларнијој грани владиног тела; а ја сам означио начин на који се ту, по моме суђењу, може са највећом воришћу установити равнотежа сила. Ја сам наговестио још и ово: кад би се бројној већини дозволило да пот-

пуно господари сретством одговарајуће већине у парлименту, али би сеп мањинама допустило да уживају једнако право, које им по строго демократским начелима припада, а то право: да буду представљене свака саразмерно своме броју, — тада би се овим наређењем осигурала могућност: да у свупштини, ономе истоме народноме овлашћењу, по коме у њој и други чланови њени седе, буде вазда онолико од најбољих мислилаца у земљи, волико треба да их буде, па да тај део народног представништва може имати много више личне вредности, него што би је у саразмеру своје бројне снаге имао, н да може у најснажнијем облику служити као морално огњиште одпора који је нуждан, а да не мора никакав засебан положај заузети, нити какву мрску повластицу имати Други дом, дакле, није потребан за ту цељ, на место да припомогне овој, он бл могао још на неки пачин да смета остварењу њеном. Ако би се, међутим, из других већ споменутих разлога решило, да буде таквог дома, требало би желити да он буде састављен од оваквих људи, који не би били пзложени пребацивању да иду за сталежким, већини противнима интересима, али који би ппак били склови, да се сталежким интересима већине одупру; и који билп способни да са важношћу подигну свој глас противу њених слабости и заблуда. Јасно је, да се такви