O predstavničkoj vladi

215

услови не налазе у једној скупштини састављеној као што је наша скупштина лордова. Чим друштвени поло-

кај и лично богатство више не задају страха демокра-

тији, постаје дом лордова незнатан.

Од свију начела по којима би се могла саставити једна мудро консервативна скупштина, која би имала да умерава и регулише претежност демократије, као да је најбоље оно, по коме је био установљен римски сенат, то тело које је мудрошћу и увпђавношћу било сталније од свију других која су икада јавним пословима управљала. Слабости једне демократске скупштине која представља општу публику, јесу слабости саме публике, које долазе отуда што се нема стручног образовања, и знања. Право сретство помоћи било би ту ово: да се та скупштина удружи са каквим телом које би се стручним образовањем и знањем одликовало. Ако би један дом представљао народно осећање, други би представљао личну заслугу, осведочену и ујамчену озбиљском јавном службом и укрепљењу практичним искуством. Ако би један дом био народна скупштина, други би био скупштина државника, или савет састављен из свију живих јавних људи, који су у каквим важним политичним звањима служили, и државне послове радили. Једна, таква, скупштина била би способна за много више шта, него да буде само неко умеравајуће тело. Она не би била само уздржавајућа, него би била и покретачка снага. У њеним рукама власт да се уздржава народ, била би поверена енима који су најспособнији, и који би уоиште највише седоњени били, да народ на прави пут изведу. Скупштина којој би био поверен задатак, да исправља заблуде народне, не би представљала сталеж за који би се мислило да је противан народним интересима, не би се састојала из оних, који су природни вођи народа на путу напредка. Никоји други начин састава, не би се могао ни приближно. упоредити са овим, у давању вред ности и снаге умеравајућој радњи скупштине. Било би