O predstavničkoj vladi

216

немогућно, да се једно тело, које је увек прво у потломагању напредовања, извиче као да би било само сметајуће тело, па ма Болико зла да би оно спречило. Кад би у Инглеској било празна места за такав сенат (а једва да је нужно да важем, да је овај гола предпоставка), ево из каквих би се људи он од прилике саставити могао: У њега би ушли: сви који би у тај мах

или раније били чланови оног законодавног одбора, који

је описан у једној од предидућих глава, и који ја сматрам као неодољиво нуждан у саставу једне добро уређене народне владе; даље, сви који би у тај мах или раније били председници, или главе, ма кога од виших судова; као и сви они судије који би пет година у звању провели били; па онда, сви који су за две године мај коме кабинетскоме звању служили, али ови би требало да могу бити изабрани и за народну скупштину, и ако би за чланове ове изабрани били, њихово сенаторско звање, остало би суспендовано. Услов времена нуждан је, да сенеби дало, да се неки поставе за министре кабинетске само да бл им се отворило место у сенату: а време од две године предложено је, да би исти рок који им даје право на пензију, дао им и пваво на сенаторско звање. Још би ушли у сенат: сви који су служили у звању главног команданта, и свикоји су као команданти у војсци или на флоти, заслужили благодарност парлимента, ва војене или бродарске услуге; сви који су за десет година служили у дипломатској служби првог реда; сви који су били главни управитељи Индије или Британске Америке, и сви који су за десет година служили као управитељи ма које колоније. Па и тројна грађанска служба требала би да буде представљена у сенату; требало би да буду сенатори сви који су служили за десет година у важноме звању министарског помоћника у државној благајни, у звању сталног помоћника министарства, или ма у којем другом звању од такве важности и одговорности. двања која воде сенаторском достојан-