Od života do civilizacije

БИОЛОШКИ ИДЕАЛ И ИДЕАЛ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 15

рио неорганску природу; јер он њу не познаје, већ се њоме упознаје, испитује је, изучава је; потребно му је искуство, да види како ће се понашати живо биће према спољашњим чиниоцима, да би нашао начина да постигне своје намере. Кад би тај биолошки геније био творац неорганског света, знајући му све особине могао би одједном остварити свој идеал ,а не тек дугим лутањем и искуством кроз дугу еволуцију живога света. Та еволуција се састоји у све већем искоришћавању особина неорганскога света на што свестраније и потпуније изражавање живота. Еволуција живога света уствари! је основана на све дубљем познавању неорганскога света, према коме се жива бића, или бар нека од њих, усавршавају развијајући све више оне одлике које су у основи живота. Еволуција је искуство, које се све више нагомилава, као што је и цивилизација основана на нагомилавању искуства и његовом примењивању на циљ који је себи поставила. Као што ћемо даље видети, „биолошки геније“ и по томе није битно различан од људског генија, што му је не само потребно искуство, већ и по томе што у својим плановима није далекосежан ни опсежан. Видећемо да она сврховита хармонија која нас приморава да замишљамо неку силу водиљу у развоју живих бића, постоји само у границама јединке или врсте живих бића, а никако у живоме свету узетом у целини. Нема сумње да и У људској техници налазимо исту скученост видика њеног генија: има машина и механизама који изра-