Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

48 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Менетмо. Плен је мој, иако сам тек отпочео. Иди што брже можеш и одведи ове у неку механу, "а ти дођи овамо пре заласка сунца.

Месеније. Ме знаш ти, господару, какве су овде хетере...

Менетмо. Ти само ћути: ако учиним што глупо, биће по мојим леђима, а не по твојим. Ова, жена, извесно је луда. Колико видим, биће за пас ћара.

Месепије. Пропао сам! дар идеш Сасвим је пропао. Гусарска лађа повела, је паш чамац бестрата. Али ја сам луд кад тражим да учим свога господара: он ме је купио да га слушам, а не да му заповедам. (робовима) Хајдемо, да бих могао на време стићи, као што ми је заповедио (оду).

ТРЕЋИ ЧИН

ПРВА ПОЈАВА

Пепикуло

Има ми преко тридесет година, и још никада нисам учинио гори и одвратнији злочин него данас, када сам ушао у скупштину и помешао се међу људе: док сам ту зазјавао, Менехмо се искраде, оде, чини ми се хетери, а мене не хтеде повести. рогови нека убију оног који је први измислио скупштинске седнице, да се на њима задржавају људи који имају својих послова! Зар не би било паметније да, се за тај посао одреде беспосличари, па, ако не дођу, да, се сместа ударе по кеси; Има доста људи који на дан само једанпут једу, који немају никаква посла, и које на ручак нити ко зове, нити они другога вову — ето ти људи требали би да се брипу о скушштини и комицијама. Да је то тако не бих ја данас изгубио ручак за који сам био тако ситуран каошто чебе видим живог. Ипак ћу да уђем: уживам у нади да ћу наићи бар на остатке. Али шта је опоз Џа ено Менехма где излази напоље, закићен венцем. Овршено је с ручком. Задоцнио сам — није вајде. Да видим најпре шта ће, па ћу после да му приђем.