Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

МЕНЕХМИ. 51

из женина ормана. | -

Мепетмо. А, то није пикад било.

Робиља. Зар се пе сећаш, Бога тиг Па кад се не сећаш, дај ми је патраг.

Мепстмо. Чекај, чекај, сад сам се сетио. Јест, допста, то је опа што сам јој дао. А збиља, где су опе белензуке, што сам јој дао истога дана“.

Робиња. То није било никад.

Мепестмо. Та за, Бога, и то сам јој дао кад % ово.

Робиља. Хоћеш ли да даш да се то преправи

Мепетмо. Добро даћу: кад донесем огртач, онда ћу вам донети и гривпу.

Робиња. Олатки Менехмо, дај, болан, да сен мени начине минђуше за два динара, па да ми будеш још слађи кад дођеш код нас.

Мепехмо. Добро. Ти дај злато а ја ћу платити руке. : у Робиња. Дај, болан, ти и за злато, а ја ћу ти после вратити.

Мепетмо. Знаш шта, боље дај ти сад, а, ја ћу ти после вратити дупло.

Робиња. Немам.

Менпетмо. А ти дај онда кад будеш имала.

Робиљња. Жели ли још штогоде

Мепетмо. Кажи да ћу се ја већ постарати — (за себе) да ово пошто зашто продам. Да ли је отишла Отишла је. Затворила је врата. Е, збиља, сви ме 60гови помажу и воле. А шта ја још чекам кад ми се даје прилика да побегнем са овог опаспог места: Брзо, Менехмо, пожури, бежи! Да, скинем овај венац и да га бацим на ону страну лево, па ће они који ме појуре, мислити да, сам туда побегао. Идем сада да, ако могу, пађем Месенија, и да му испричам шта су ми све богови дали (оде).

ЧЕТВРТА ПОЈАВА

Госпођа. Пеникуло

Госпођа. Зар ја да трпим човека који краде све што нађе по кући па носи својој пријатељици