Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

58 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Гостођа. Да видим да ли ми се муж враћа кући, Аха — ево га. Добро је, носи огртач.

Менетмо (за себе). Где ли се вуца тај Месеније.

Госпођа (за себе). Да му приђем, па да га поздравим како је заслужио. (Менетму) Зар ти, бруко једна, смеш да ми ивађеш на очи тако накићенг

Мепетмо. Шта је овог Који ти је бес, женог

Госпођа. Ћути, срам те-било, смеш још да, говоришг Мепетмо. А као зашто да не смем да говорим 8

Госпођа. Јошт питаш, Пропалицо и безобразниче7 Менетмо. Знаш ли ти, жено зашто су Грци назвати Хекубу кучкомг

Госпођа. Откуд ћу да внам“

Менетмо. Зато што је Хекуба исто радила што и ти радиш: кога, год је видела, псовала га је на пасја уста, док је нису прозвали кучком.

Госпођа. Охо, зар и то још да чујем; Џа ја волим да будем целог века распуштеница, него ли да трпим твоје ћефове.

Менетмо. Шта, се мене тиче да ли ћеш их трпети удата, или ћеш оставити свог мужаг Или је овде обичај да се странцу, кад дође, причају којекакве беспослицег

Госпођа. Шта. беспослицег Ама разумеш ли“ти да ја волим бити распуштенипа, док сам жива, него да подносим твоју обест.

_ Менетмо. Што се мене тиче, живи као распуштеница докле год влада Јупитер.

Гостођа. Видиш, малочас, си одрицао, да си ми га украо, а сада га носиш, па и не кријеш! Није те стид!

Менетмо. Е, жено, много си језична и безобразна! Зар ти имаш образа да кажеш да сам ја овај огртач од тебе украо, кад је њега мени дала друга једна, жена, да га однесем на преправку

Госпођа. Тако ми Кастора, позваћу ода и испричаћу му сва чуда што их радиш. Хеј, Деци-