Odabrane komedije Tita Makcija Plauta

Еау и СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Мепетмо (га себе). Дивна ствар! Кад већ кажу да сам бесан, хајде да се и ја претворим да сам бесан, па да их тако одјурим.

Госпођа. Џази га како се протеже! Шта, да радим, драги очег

Старац. Бежип овамо, што можеш даље од њега.

Мепетмо. Ијују, Бромије, куда ме то, у шуму, зовеш да ловимог Ја те чујем, али не могу да се макнем одавде, јер ме с леве стране чува бесна, кучка, а поред ње гадан јарац, који је досада кривоклетством упропастио многе невине људе.

Старац. Бог те убио!

Мецетмо. Ево, сад ми Аполон наређује, из свог храма, да јој изгорим очи раслаљзним буктињама.

Госпођа. Тешко мени, оче: хоће да ми изгори очи! · Менетмо (за себе). ЈЕ], јадан ти сам! Кажу да сам ја бссан, а бесни су они сами.

старац. Хеј, кћери.

Госпођа. Шта је; Шта да радимог

Старац. Мдем одмах да доведем робове, да га одавде уклоне и код куће вежу, док није начинио какву несрећу.

Мепетмо (за себе). Ако не измислим што паметно, ови ће ме још одвући својој кући. (гласно) НареЂујеш ми да испребијам свакога ко одавде не оде бестрага. Добро, Аполоне, послушаћу те.

Старац. Бежи у кућу што брже можеш, да, те не убије.

Менетмо (за себе). Ову сам лепо отерао (гласно) а сада ћу да јурнем на овог прљавог, брадатог, излапелог Титона, који се хвали да му је Кикно отап. Разумем: наређујеп ми да му испребијам ноге и руке и све кости његовим рођеним штапом,

Старац (склања се). Враг ће те однети ако ме само дирнеш или ми приђеш блиске.

Мепетмо. Извршујем твоје наређење: узећу секиру, па ћу овога чичу исећи па парампарче.

Старац. Бога ми, да се ја причувам — тај ми не мисли добро.