Odabrane tragedije

126 СОФОКЛЕ

пропашћу последњом, ако сам сагласан с тим!

Већ ми јадном, ето, земља пропада,

и душу мори, ако старим јадима

и ваша задевица сада приступи

Едип Нек иде, па ма стопут пасти моро ја, · ил из те земље мор'о бегат нечасно, јер твоју жалим болну реч, не његову, он свуда, где год био, мрзак биће ми.

Креонш Ти попушташ ал мрзиш; биће мучно ти кад гнев те прође. С правом такве нарави најмучније су бреме себи самима.

Едип Зар не пушгаш ме7 Не идеш ли; Креонш Одлазим

од тебе несхваћен. ал исти јоште овима. (Креонш оде)

ЧЕТВРТА ПОЈАВА. КОЛО, ЕДИП, ЈОКАСТА • Антистрофа

Коло О госпо, чекаш још7 У двор њега води сад!

Јокасша Кад сазнам што се догоди.

Коло Та сумњу роди мрачна реч. Незаслужени прекор пече, уједа.

Јокаста У обадвојицег

Коло Да!

Јокаста Какав беше збор:

Коло Доста ми, доста се чини, крај земљине муке да остане свађа где престаде.

Едшт Да л' видиш камојдође; Ти си разуман, па срце моје запусти и затупи. |

Кело Знај, господару, — то не рекох једном

тек—