Odabrane tragedije

128

ССФОКЛЕ

Едип

Јокаста Едип Јокаста

Едип Јокаста

Едић Јокаста. Едип.

Јокасша'

Едип Јокаста

Едић

Јокаста Едип

Јокаста

Едип

Јокаста Едип Јокасша

(Од тебе чух то, тако ми се учини, да Лај на раскрсници беше погубљен. Да, причало се то, и још не престаде, Па где је место где се случај збио тајг Фокида крај се зове, ту се нутови из Делфа и из Даулије укрштају. Колико времена од згоде прође тег То грану, мало пре се јави но си ти у овој земљи управљати почео. (0 Диве, што учинит мени наумиг А шта то на срце ти пада, Едипе/ Још не питај ме!Каква раста беше Лај и колико му тада беше година/ Па велик, бела глава тек му процвала, од лика твог не беше много различан, Јао мени! Чини ми се да ја мало пре у страшне клетве сам се бацих не знајућ. Шта велиш% Стрепим, царе, у те гледајућ. У страшном страху сам да пророк доб' ро зре, а биће јасније кад једном рекнеш још, Ја стрепим, ал кад чујем, одговорић . Са мало људи је ли тада путово ил' с много пратилаца као владалац;

(Свега их беше пет и гласник међ њима; а Лаја само једна кола возила.

О леле! То је јасно већ! Ко беше тај што вести ове, љубо, к вама донесе 2

Роз неки дође, он се спасе једини, Па борави ли сада ону дворима7

Не; чим се амо вратио и видео где власт имадеш ти, а Лај да погибе, он руку моју додирну па измоли на село да га пошљем, к стаду на пашу, од овог места да што даље пребива.

И ја га послах, јер је као слуга он заслужио и већу милост но је та.