Odabrane tragedije

132

СОФРОКЛЕ

не самртни људски створ.

И зато нигда њих

заборав не успава;

у њима велик бог а нигда не стари.

Прва антистрофа

А обест рађа силника; кад обест се од свачег лудо преједе,

пшто нит је право нит спасења доноси,

на највиши се попне врх,

па у вир јада скочи, откле јој не помажу ноге назад.

А богу се молим ја

"да напор што ће спасти град нам

никада не прекине! И бог ће мени увек бити бранилац,

Друга строфа Ко у делу ил у речи путем презирања гре, па нити се Правде боји, света места не штује, због раскоша злосретнога лоша срећа стигла га,

жне тече л' користи поштеним начином

и грехе не избегава,

ил светиње се маши лудим поступком! А ко ће ту се дичит још да одбија од свог срца стреле гњева!

Ако таква дела част заслужују,

рад чега да играм;

Друга аншистрофа

Нећу више кајан ићи светом земље средишту ни светом у Аби храму, нити у Олимпију, са речима јасним овим ако сви се не сложе. 0 моћни Диве, ако право чујеш ме,