Odabrane tragedije

жоло

АНТИГОНА Е 191

ПР ЋАО АВА

ПЕТА СТАЈАЋА ПЕСМА. Прва строфа Многоимени, поносе моме Кадмове, громовников породе ти, ти славну чуваш Италију, управљаш гозбенијем долаха Дије елеузинске! О Бакхо што у Теба стгнујеш У граду мома заносних, крај мирних струја Исменових, где посејаше зубе гмаја дивљега!

Прва антистрофа

(Са двоглаве пећине дим те пресјајни гледа, виле коричке ту | пребивају и играју;

касталски вур те гледа.

Шаљу те бршљанородни виси нисејских гора, грозна обала

зелена, кад са веселим

са пратгљама нама идеш,

а Тебом божански се гласи разлежу.

Друга строфа

Ти увек си нам кућу поштовао,

нада све друге Тебу својом звао

са мајком коју гром је обурвао. Пратецх нам и сада, боже,

жад љуте невоље се множе спасоносним скоком с парнаских гора ил преко теснаца шумсвних мора.

Друга аншистрофа

Коловођо звездица жаросјајки, "ти чувару песама ноћнијех,

о Дивов дивотни породе, освани с Тијама, господе,

шшто с тобом са Накса доходе,

14»